Новосађани важе за људе који негују прилично добре комшијске односе. Нису вам они од оне феле која ће дићи нос у небо и проћи поред комшије без да га упита како је, чега има лепога и слична питања која знате, јер сте их и сами већ хиљаду пута поставили.
Међутим, у идиличном комшилуку понекад се посеје семе раздора, а онда све одлази, што би лалоши рекли, “доврага“.
Не, не дешава се то због тога што већ седми пут идете код прве комшинице за мало шећера јер сте схватили да вам колачи неће бити довољно слатки, нити због тога што сте, због прославе рођендана, овај пут мало гласније пустили музику, већ због једног од чланова ваше породице.
У питању је пас. Једнако уважени члан породице као и остали, само, понекад, мало бучнији од других.
Пси који живе у становима немају толику слободу кретања као они који за себе имају читаво двориште, због чега неретко долази до незадовољства, а како ће га другачије пас изразити него лавежом?
Они који живе у зградама, такође, знају да је вратити се кући у касне сате без да се пробуди у најбољу руку само ваш спрат, буквално немогућа мисија.
Чим се убаци кључ у браву, ваш најбољи пријатељ радосно ће доћи да вас поздрави, а то колико се обрадовао ће знати апсолутно цела зграда.
Такође, један од познатих сценарија јесте и онај када се неко “мота“ око врата. У тим случајевима ваш љубимац, било које величине и расе био, обавља сврху свога постојања, постаје човеков највећи заштитник.
Постоји још милион сценарија познатих власницима паса, међутим, поставља се питање, када је комшијама “оправдано“ да им дозлогрди, те да позову комуналну?
Као и људи и пси имају различите карактере, па тако постоје брбљиви и они који мање воле да се оглашавају, ипак, полазимо од претпоставке да су Новосађани, пре свега, веома разумни и толерантни, те да ће комуналце звати само у посебним околностима.
Према одређеним полемикама које су се повеле на facebook-у, најпогоднијем тлу данашњице за сваку врсту дебате, комшије се изјашњавају да би комшији натовариле комуналце на врат једино у случају да пас непрестано цвили и завија.
Уколико примете да је, рецимо, закључан на тераси (нажалост дешавало се) или се кроз танке зидове зграде чује да власник малтретира свог љубимца.
У свим осталим случајевима Новосађани су прилично толерантни, а бесни само док их блескаста фаца комшијиног пса не разоружа у пролазу.
Барем тако кажу… Шта мислите да ли су искрени?
Преузмите андроид апликацију.
