Питање колико времена проведете испред екрана није намењено само деци, већ је од велике важности и за мало старије.
Свакако да су уређаји нешто што је окупирало наш лични простор и да их није лако избацити из употребе. С тога се у сврху менталног и физичког здравља могу набројати позитивна, али и негативна дејства електронских уређаја.
Да ли нам уређаји више помажу или одмажу?
Бенефит безграничне интернетске комуникације осигурао је велики број корисника широм планете управо због финансијске приступачности и просторне покривености.
Могућност да се лако успостави комуникација, да се обављају позиви и ћаскање са било ког краја државе, да се то све одради преко преносних уређаја попут телефона, таблета или рачунара везало је људе како приватно, тако и пословно.
У симибиози уређаја и људи постале су активне теме о компатибилности два различита света, а понајвише о различитим психосоматским ефектима које носе превелика употреба уређаја.
Данас се наилази на велики број чланака који говори о негативним последицама употребе уређаја код детета, а мање код човека, јер код деце они прете по развој мозга, доводе до васпитне дисфункције, аутизма и слабе артикулације.
Према последњим истраживањима наводи се да су обољења код деце, због превелике употребе екрана, скочила последњих година за преко 30%.
Код одраслих постоји мање приче о последицама услед превелике употребе екрана јер су мождане функције код људи већ развијене, али највећи проблеми који се данас јавља јесте депресија и анексиозност.
Ове болести се не називају безразложно и болести модерног доба.
Уколико се проводи превише времена на телефонима, рачунарима омогућује се социјалзација, долази до одлагања одређних активности, мање физичке ангажованости, осећаја безвољности, али и „нагомилавања“ велике количине информација које мозак није у стању прерадити.
Велика количина информација поготово неких страшних вести усађују страх код човека и даље доводе до проблема у свакодневном функционисању.
Наравно, ове негативне последице односе се на популацију која претерано користи уређаје, без одмора, и чији се дан умного своди на гледање у екран.
Уколико се говори са позитивног аспекта, онда се уређаји постављају у здав однос спрам нас, а који захтева да се време на уређајима ипак ограничи.
Уколико је посао везан за рачунар онда би други део дана требао бити изузет од употребе телефона. С друге стране се и претерана употреба уређаја везује и за друштвене мреже које су данас најбржи начин за истицање и рекламирање.
Ако се и она користе циљано и усмерено, код великог броја људи она ће оставити простор да се свакодневно изграђују и да не осете терет савременог доба.
Не заборавите да су научици декларисали нову фобију у свету: номофобију – страх од губитка или остајања без мобилног телефона, од које према подацима пати преко 60% људи у свету.
Неки од симтома ове фобије која настаје као резултат зависности од мобилног телефона су:
- одлазак у тоалет обавезно са мобилним уређајем
- осећај узнемирености уколико телефон није са вама
- бес уколико очекивна порука на телефону не стиже у кратком временском периоду
- константно проверавање телефона чак и уколико ништа не очекујемо на њему
- емотивни дизбаланс у човеку који се формира у односу на мобилни уређај
С тога добро размислите да ли нам уређаји помажу или одмажу у свакодневном животу и у којој мери.
Преузмите андроид апликацију.
