Početna > Život i stil
Život i stil

Da li ljubav šteti mozgu?

Zaljubljivanje je možda osećaj koji povezujemo sa srcem, ali šta zapravo čini našem mozgu?
Foto: Pixabay/ElisaRiva

Zaljubljivanje odgovara oslobađanju ključne hemikalije iz određenih delova mozga. Jedna od ovih regija je hipotalamus. To je deo mozga koji oslobađa hormon oksitocin, ili kako ga neki nazivaju, „hormon ljubavi“.

Oksitocin igra veliku ulogu u razvijanju bliskosti. Oslobađa se tokom porođaja, dojenja, orgazma i razmene bilo kakve nežnosti, kao što je zagrljaj.

Vrste ljubavi

Dok, na primer, u srpskom ili engleskom postoji jedna reč za ljubav, iako postoji više vrsta ljubavi, grčki jezik razlikuje šest reči za različite vrste ljubavi, od partnerske preko roditeljske do opšte ljubavi prema čovečanstvu. Isto tako, ove različite vrste ljubavi ne izgledaju isto u mozgu. Iako u određenoj meri sva ova osećanja izazivaju oslobađanje iste hemikalije u mozgu, ona ne potiču iz istih nervnih ćelija u mozgu.

Oslobađanje hormona

Još jedan razlog zašto romantična ljubav preplavljuje naša čula. Kada smo zaljubljeni, oslobađa se između 60 i 85 hiljada molekula oksitocina, dok neka druga vrsta ljubavi utiče na oslobađanje sedam do 10 hiljada molekula istog hormona. Pored toga, molekuli oksitocina nakon oslobađanja se ponašaju različito u različitim vrstama ljubavi. Velika ljubav preplavi ceo mozak. Zato je tada sve ružičasto i zato ne primećujemo negativne aspekte naših partnera na početku zaljubljivanja.

Jedna negativna strana ovog istraživanja, jeste činjenica da su subjekti bili glodari, a ne ljudi, a primećeno je i njihovo ponašanje kao što je doterivanje i parenje. Međutim, već duže vreme naučnici proučavaju kako ljubav menja mozak. Sa timom neuronaučnika sprovela je seriju testova na mozgu i otkrila da delovi mozga dobijaju više kiseonika kada se ljudima pokažu slike bolesnih ljudi. Ista studija je pokazala da delovi mozga ljudi jače „svetle” kada im se pokaže slika partnera.

Crvena boja veša

Preuzmite android aplikaciju.