Човек је друштвено биће које жели да га околина прихвати, а да ли је то срећа?
Чини се више него икада раније, човек жели да буде прихваћен, од стране родитеља, пријатеља, комшија. Са друге стране јака је потреба и да останемо своји, аутентични.
Неспорно је да би у било којој заједници функционисали прилагођавање је неминовна појава. Само се поставља питање где се престајемо прилагођавати, а почињемо губити себе?
Вртић, школа, породица, друштво, све су то заједнице у којима се још од малих ногу морамо прилагођавати. Прилагођавањем развијамо емпатију, тимски дух, постајемо прилагодљивији према туђим границама. То је моћ која држи сваки однос. Заправо свакодневно смо у ситуацији да се прилагодимо разним околностима. Можда нећемо баш увек рећи све што мислимо, како бисмо сачували мир, или због неког вишег циља ћемо изаћи из наше зоне конфора и прилагодити се околностима.
Прилагођавање јесте одраз љубави, поштовања и бриге, али када оно постаје нездраво?
Прилагођавање је неопходно и целог живота присутно, међутим уколико прилагођавањем ми себе потискујемо, ту настају проблеми.
Када по сваку цену желимо да будемо прихваћени и вољени, долазимо у опасност да изгубимо себе. Ако више не знамо ко смо и шта заиста желимо — аутентичност почиње да бледи. Није спорно понекад прећутати зарад мира, али ако стално бирамо да ћутимо да не би узнемирили друге, одустајући од свог мишљења, својих снова, онда знајте да је граница пређена, тада нема речи о прилагођавању, већ о самопоништавању. Заправо тада потпуно губимо себе, мислећи да су сви други у праву и да наш глас није битан, јер ће нарушити тренутни “склад”.
Како да знамо да полако губимо своју аутентичност?
Ако се превише питате “Да ли ово радим, јер је то моја жеља или очекивање других?”, онда будите сигурни да се полако прелази граница прилагођавања.
Такође, ако осећате унутрашњи притисак, тугу, нелагоду, уколико губимо контакт са оним што нас заиста испуњава, играмо улоге које други желе, уместо да тежимо сопственим осећањима, засигурно је почетак губитка аутентичности.
Осећамо унутрашњи притисак, нелагоду, па и тугу — иако споља „све изгледа како треба“.
У свему је битна равнотежа, па тако и код прилагођавања. Зато поставите питање себи “да ли могу да будем искрена према себи по питању овог избора?” .Ако осећате немир, притисак унутар себе запитајте се “Шта би урадили да нема очекивања околине?”
Аутентичност не значи свима се супротстављати, већ иако се прилагођавамо знамо зашто то радимо. И јако битно јесте да сваки одговор који дајете себи треба да долази из љубави, а не из страха.
Ако патите од поспаности и недостатка енергије ови савети вам могу помоћи
Преузмите андроид апликацију.
