Почетна > Србија
Србија

Да ли је у Србији први пут у историји цивилизације топљен метал?

Пре више од пет миленијума у винчанској цивилизацији, на територији данашње Србије, први пут у историји цивилизације топљен је метал. Ову тезу поставила је српска археолошкиња Миљана Радивојевић и уздрмала читав академски свет.
Фото: Pixabay/Enlightening_Images

Када замислимо прачовека с краја каменог доба, обично не помишљамо да је то био човек који је умео да пронађе и обради метал и направи од њега себи оруђа, посуђе, украсе, накит…

Међутим, праисторијски ковач са простора данашње Србије, знао је за тајну претварања зелене руде бакра у сјајни бакарни метал.

Звучи невероватно да је један Винчанац пронашао начин да победи природу и потпуно трансформише материју. Али управо је то закључак до кога је дошла Миљана Радивојевић.

Она је одважно отворила врата лондонског Института за археологију где је касније са професором Тилом Ререном ставила под микропскоп 5г легуре ископане у Беловодама код Петровца на Млави. Тај грумен, настао при производњи метала у високим пећима, био је довољан разлог да Миљана поверује да је винчанска цивилизација знала да обради метал.

Посебно јер се испод њеног грумена налазио бакар из праисторије. До сада је светска археологија сматрала да је метал први пут обрађиван само једном у Старом Свету, и то на Блиском Истоку.

Међутим, Миљанину тезу је прихватило четири хиљаде њених колега на научном скупу у Ванкуверу.

Напредна Винчанска култура стара је више од седам хиљада година, а центар те цивилизације- пртаисторијска метропола, налазила се управо на месту данашњег археолошког налазишта код Винче.

Музеј Понишавља, археолошка сала, налазиште Винча/Фото: Wikimedia Commons

Сматра се да је она била центар цивилизације која је трајала хиљаду година и простирала се широм данашње Босне, Србије, Румуније, Бугарске, Црне Горе, Македоније и Грчке.

Центар за прераду метала Винчанаца је био у Беловодама код Петровца на Млави. Бакар су из тог насеља Винчанци преносили Дунавом до Црног Мора, и према југу ка Плочнику код Прокупља, још једном великом центру винчанске културе.

Ковачи су топили метал на 200 степени и онда га наизменично ковали и грејали док не би постигли жељени облик. Научници који истражују ово питање сматрају да су они чак имали и своје радионице у којима су израђивали алатке.

Доказивање Миљанине тезе представља велики изазов археологије. Због тога су се у Србији окупили научници из неколико земаља да би у оквиру пројекта „Развој металургије у Евроазији“ истраживали важна налазишта.

Археолози сматрају да је моћна винчанска цивилизација нестала управо због тога што су њене становнике, невеште у ратовању, уништили други народи онда када се појавио бакар и оружје прављено од њега.

За сада се не може са сигурношћу тврдити да је територија Србије колевка светске металургије, али докази не искључују могућност да се метал обрађивао независно у неколико удаљених центара на свету.

Србија има најстарије металуршке налазе на простору западне Евроазије и због тога се сигурно може сматрати колевком металургије за овај део света.

Pošta Srbije predstavila marke sa likom nemačkih umetnika

Преузмите андроид апликацију.