Nigde nije lepše nego kod kuće, kažu ljudi. A kada ljudi nešto kažu, pogotovo oni čije mišljenje javno mnjenje posebno uvažava, to se više ni ne stavlja na tas, ni ne meri, to je jednostavno tako.
Međutim, mi koji smo imali tu sreću da svoje prve korake napravimo upravo ovde, često smo sanjali o tome kakav bi nas život dočekao “tamo negde“, daleko od kuvanog obroka svaki dan, maminog “soljenja“ novčanika svaki put kada pomisli da bi nam to dobro došlo i one sigurnosti da ne postoji pedalj ovog grada koji ne poznajemo.
Kako bismo se snašli u nepoznatom?
Putem radoznalosti ili trbuhom za kruhom mnogi od nas krenuli su u inostranstvo kako bi iskusili život u nepoznatom, te otkrili koliko mogu i koliko vrede, ali je u ovom već godinama usvojenom obrascu (studiraš – maštaš o inostranstvu – završiš studije – ideš da živiš i radiš u tuđoj zemlji) novotarija to da postoji sve veći broj povratnika iz vrlog novog sveta.
Prema podacima iz kabineta predsednika Aleksandra Vučića, te njegovim izjavama davanim za medije u toku ove godine, broj povratnika iz inostranstva povećao se za nešto više od 90.000 u odnosu na prošlu godinu.
Da li je to zbog stimulativnih mera usvojenih 1. marta 2020. godine, prema kojima povratnici dobijaju carinske olakšice? Ne znamo, ali znamo da ne morate biti izvrsni ekspert za brojke kako biste utvrdili da se radi o ozbiljnom trendu vraćanja kući.
***Vrednost lične imovine koja se ne carini je sa 5.000 evra, porasla na 20.000 evra, a ukoliko ste u inostranstvu živeli duže od deset godina, u potpunosti ste oslobođeni plaćanja carine na svu imovinu koju posedujete prilikom povratka u Republiku Srbiju.***
Kako je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u proceni stanovništa za 2021. godinu zabeleženo da se najveći rast stanovništva dešava upravo u Novom Sadu, nije nam strano da pomislimo da su neki od tih “novih“ Novosađana, zapravo, oni stari, ali bogatiji za iskustvo kupovanja hleba u devizama.
Iako stara izreka kaže “Svi putevi vode u Rim“, većina onih koji su proveli makar jedan deo svog života tumarajući novosadskim ulicama mogu da se slože da naši putevi, pre ili kasnije, vode i vraćaju kolevci kulture, Novom Sadu.
I tako, nekada daleka Evropska unija u koju su mnogi mladi odlazili kako bi bili “bliže svetu“ sada je auto-putem E75 udaljena na samo sat vremena i dvadesetak minuta vožnje.
Dakle, u Budimpšetu više ne idemo u potrazi za boljim životom, već da bismo napravili fenomenalne fotografije za naše foto albume u kojima skupljamo uspomene.
Međutim, ne vrvi Novi Sad u poslednje vreme samo od povratnika koji ne sakrivaju svoju sreću jer su se vratili kući, već i od velikog broja inostranih državljana koji kažu da trenutno ne vide kompletnije mesto za život od našeg grada.
Svega imamo! Okosnica smo kulture i umerenosti. Dovoljno smeli da isprobavamo nove stvari i ne osuđujemo one koji su drugačiji od nas, a opet, dovoljno pametni da zarad novotarija ne uništavamo istorijsko nasleđe koje će nas uvek izvajati od ostalih.
E zato je u Novom Sadu uvek lepo živeti, vratiti se…
Kako napreduje izgradnja petog mosta preko Dunava u Novom Sadu? (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
