Цвркутање птичица и пријатан звук жуборења потока буди вас из дубоког сна. У моменту мислите да се налазите у некој од најлепших природних оаза, међутим, ви сте заправо у Новом Саду, а егзотични звуци који вам кваре најслађе минуте сна нестају када на телефону притиснете опцију “одложи будилник“.
Док идете ка шпорету и загревате ринглу за прву јутарњу кафу, такозвану шлоговачу, изненађује вас да су комшијина деца, у стану изнад, од седам ујутру сигурно успела да истабанају по стану више километара, него што сте ви успели да пређете у протеклих месец дана.
Прва алатка за којом посежете, у комшилуку позната као најделотворније средство, јесте лупање метлом о плафон.
Оставићемо вам кратко упутство како би то требало да изгледа, јер смо уверени да ће вам овај кратак туторијал кад тад затребати у животу.
Дакле, када чујете да комшијина деца не престају да трче по стану и вашу пријатну тишину прекида неуједначено табанање, посежете за најближом метлом чијом дршком ћете лупати по плафону не би ли комшији послали сигнал.
Сутрадан, када вам се путеви укрсте у уском простору лифта, позваћете се на познату новосадску финоћу и љубазност и направити се луди уз опаску: “Комшија, дивна су вам дечица, баш су некако живахни“!
Након што сте објавили своје комшијско незадовољство са неколико гласних удараца у плафон, можете да је закувате кафу и безбрижно, као да се ништа није десило, упловите у данашњи дан.
Опојни мирис јутарње кафе, у коме иначе уживате, почиње да вам се меша са мирисом динстаног меса, иако још није ни време доручку.
У овом случају је то веома добро, јер сте, случајно, баш велики љубитељ овога јела, међутим, да је у питању купус, сигурно би сте комшиницу из стана испод, чије кување кроз вентилацију редовно допире до вашег стана, олајали код прве комшинице.
Сутрадан, када бисте се срели док заједно бацате смеће, разуме се, не бисте поменули ништа јер би то било неучтиво и нимало новосадски, већ бисте само кроз зубе промрмљали: “Благо вама комшинице, ви поред свих својих свакодневних обавеза, увек стигнете и ручак да скувате!“
И таман када успете да занемарите ситуацију и успете да учините да прелепи мирис кафе преовлада вашим ноздрвама, те скоро у потпуности потисне околне факторе који вас ометају, јутарњу тишину која вам је прекопотребна прекидају гласни ударци о дрво.
Не морате два пута да размислите о чему се заправо ради. Комшиница изнад припрема шницле за ручак.
Размислићете као сваки просечан Новосађанин и посегнути за тучком за месо, чак иако меса нема и лупати у празно. Јер, Боже мој, није битно да ли јесмо или нисмо сити, битно је да комшије не мисле да смо гладни.
Зашто би они били бољи од нас?
Коначно долази време када морате да кренете на посао. Скоро сте се скроз спремили и хватате се за кваку, али се у том моменту брзо предомислите јер чујете како неко корача испред ваших врата.
То су оне досадне комшије којима сте синоћ звали комуналну јер су прегласно гледали телевизор. То је наравно било анонимно, јер се прави Новосађани никада не свађају са својим комшијама.
Ипак, одлучили сте да сачекате следећи лифт, јер као у свакој великој породици, они вероватно знају да сте ви та особа која им је синоћ избацила 5000 динара из џепа када су комуналцима плаћали казну.
Сада, када је опасност прошла, коначно излазите из вашег стана, поносно одајете себи признање колико добро хендлујете ове комшијске односе.
Оно јутарње цвркутање и жуборење би заиста било много лепше када ти звуци не би долазили са телефона. Свима нам је потребно мало природе и одмора од свега, али да нема првих комшија и свих оних звука и мириса који долазе са њима, на крају дана бисмо били усамљени, а ми не можемо једни без других, ипак смо ми Новосађани.
Преузмите андроид апликацију.
