Srbija nije jedina zemlja koja sanja nuklearnu energiju. U svetu je sve više zagovornika koji u njoj vide mogućnost da se napusti ugalj.
,,Spremni smo da platimo dobru cenu“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić o eventualnom ulaganju države u mađarsku nuklearnu elektranu koja bi trebalo da bude gotova do 2035. godine.
Vučić tvrdi da je premijeru Mađarske Viktoru Orbanu ponudio da Srbija finansira 15% troškova i da povlači isto toliko kapaciteta nuklearke.
Slični razgovori se vode sa zvaničnom Sofijom o nuklearnoj elektrani u Belenu.
U Srbiji je inače na snazi moratorijum na izgradnju atomskih centrala, donet još 1989. godine nakon katastrofe u Černobilju. Nemali je broj stručnjaka koji kažu da bi nuklearna energije bila najsigurnija i najjeftinija, ali i pomogla Srbiji da se oslobodi kobne zavisnosti od spaljivanja uglja od kojeg se dobija četiri petine energije.
Ali, da li nuklearna energija stvarno pomaže u borbi protiv klimatskih promena?
Njeni zagovornici kažu da nuklearna energija može barem da premosti naredne decenije, dok energija iz obnovljivih izbora sasvim ne preuzme primat.
,,Ko ne želi da priča o nuklarnoj energiji, neka ćuti i o klimatskim promenama“, glasi jedan od viralnih tvitova proteklih dana, dok su se u Glazgovu lomila koplja oko završnog dokumenta o borbi protiv klimatskih promena.
Da li je nuklearna energija oslobođenja štetnih emisija?
Ne. I atomska energija proizvodi emisiju gasova koji vode efektu staklene bašte. Zapravo ne postoji nijedna vrsta energije koja je bez ikakvih emisija. Tokom proizvodnje, transporta ili prerade uranijuma takođe dolazi do emisija. A dugotrajna i zahtevna izgradnja nuklearki takođe rezultuje ugljen-dioksidom, baš kao i transport, odnosno skladištenje nuklearnog otpada.
Retke su studije koje uvažavaju kompletni životni ciklus nuklearki, ali i proces dobijanja uranijuma pa sve do skladištenja nuklearnog otpada. World Information Service on Energy (WISE) u jednoj je studiji izračunao da se emituje 117 grama CO2 po kilovat-satu atomske energije, ali se tu mora napomenuti da se ,,WISE“ javno deklariše kao protivnik atomske energije, dakle nije baš u potpunosti nepristrasan.
No, i druge kalkulacije dolaze do sličnih vrednosti kad se u obzir uzme kompletan životni vek nuklearki: 68-180 grama CO2/kWh, to je podatak do kojeg dolazi profesor Mark Džejkobsen sa Univerziteta Stanford, a stvarna vrednost zavisi od energetskog miksa korišćenog u procesu proizvodnje uranijuma.
Poređenje sa drugim izvorima energije
Ako se u kalkulaciji uvaži kompletan životni vek neke nuklearke, onda atomska energija ima bolji bilans od fosilnih energenata poput uglja ili gasa. Ugalj čak može da prebaci 1.000 grama po kilovat-satu proizvedene energije. Sa druge strane, bilans nuklearne energije dosta je lošiji od obnovljivih izvora.
Preuzmite android aplikaciju.
