Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Да ли је љубав страдала са напретком технологије?

Чини се да је много лакше кликнути на стикер и опцију „пошаљи“, него откуцати читаву поруку, безброј пута је прочитати, преправљати и на крају преломити да је пошаљемо.
Фото: Pixabay/Averyanovphoto

На отуђеност смо се жалили још у 20. веку, а чини се да је са 21. она тек „узлетела“. Изборила се за доминацију. Угнездила се међу нама као нешто природно и пожељно. Кафа је све мање изговор да се видимо са драгим људима, јер сада можемо да је пијемо и гледајући се преко видео позива.

Убеђујемо себе да је послати стикер преко телефона довољан доказ да на неког мислимо. А, притом се хвалимо да смо уштедели и време и речи, које бисмо потрошили да смо се прошетали са том особом. Неограничени минути за разговор ка свим мобилним мрежама нас, мислимо, чине посвећеним пријатељима, јер сада о актуелностима и старим бригама бистримо унедоглед. Без загрљаја. Лишени осмеха и суза уживо. У том ланцу брзих „кликова“, јефтиних телефонских разговора и бесплатних стикера, престали смо да се гледамо. Слушамо се, али као да се не чујемо. Отуђили смо се.

Ако смо престали да се виђамо са пријатељима и уживо размењујемо приче и енергију, шта се тек десило на пољу љубави? Јесу ли и парови (не) свесно проредили стварне сусрете, задовољавајући се све више виртуелним? Колико су се неке ствари убрзале, док се до суштине теже стиже? До одговора на ова питања, стижемо у разговору са Јованом Јестровић, психологом и психотерапеутом.
„Мој лични утисак је да ово није сасвим тачно, јер се у партнерским односима генерално и даље тежи сусретима уживо. Људима, без обзира на све олакшице и предности које модерни телефони нуде, ништа не може да замени физичку блискост. Она и даље има приоритет. Али понекад и није тако, па и партнери прави састанак замене видео позивом“, сматра саговорница „Живота плус“.

Да ли је љубав страдала у доба отуђености?

„Нисам сигурна да ли је, али се свакако променила. Њена дефиниција је деценијама била иста или, пак, врло слична оној која се данас може чути. Ипак, начини показивања емоција се у великој мери мењају са напретком технологије. У време када је моја бака била тинејџерка показатељ љубави су била писма, моја мама памти позиве на фиксном телефону, а моја адолесценција је прошла у бројању колико пута ме је „цимнуо“, што је већ ера мобилних телефона. Данас се врло вероватно она мери лајковима и коментарима на „Фејсбуку“, „Инстаграму“ и другим друштвеним мрежама. Недавно, када нам је на часу језика који похађам професор дао тему „Како је изгледао живот без интернета?“, једна осамнаестогодишњакиња је рекла да није могла да уради домаћи задатак, јер то не може ни да замисли“, изјавила је Јована Јестровић.

Колико су се неке ствари убрзале, па у модерно време, са модерним справама, зачас пошаљемо некоме стикер „волим те“, док смо некада морали да чекамо месецима да то чујемо или кажемо? Или се само „догодила“ површност?

„Напредак технологије нам доноси инстант решења у многим сферама, па тако са собом носи и оно што често називам „инстант љубав“. Чини се да је некако много лакше кликнути на стикер и опцију „пошаљи“, него откуцати читаву поруку, безброј пута прочитати, преправљати и на крају преломити да је пошаљемо. Или, пак, да изговоримо то уживо на састанку. Чињеница је да се данас везе у већини случајева брже развијају. Али ја не бих то назвала површношћу. Пре бих рекла да су само односи другачији. За 50 година, са новим технологијама и открићима, овакве форме веза које ми данас видимо као модерне могу да изгледају застарело, а оне данашњим генерацијама површно“, казала је она.

Да ли се променила нота романтике данас? Тише се чује или је заправо „неслушљива“ за данашње генерације?

„Поклањање руже и држање капута данас је замењено слањем стикера или пак, постављањем романтичне песме на профил партнера. Ипак, чини ми се да неки од устаљених гестова и даље, без обзира на сав напредак технологије, не јењавају. У раду са младим појединцима и паровима и даље чујем да постоји вредновање цвећа, романтичних вечера и отварање врата као леп гест. Како сам имала прилику да радим и са много млађим генерацијама у Саветовалишту за младе, сазнала сам много о новим показатељима романтике и схватила да она не иде толико на уштрб ових традиционалних гестова“.

Старије генерације критикују младе да не знају да воле, да су несталне и неверне. Да ли би то, ипак, само могло да се подведе под оно „све у своје време“?

„Да, некако ми се чини да се овде управо ради о промени изгледа веза и начину показивања љубави или можда самој чињеници да је данас све далеко доступније и транспарентније. Нисам сигурна да превара није постојала и пре неколико деценија, само јој се посвећивало много мање пажње и мање је била у фокусу него данас“, додала је Јестровић.

Међутим, шта у љубави, ако је чиста и права, остаје вечно исто без обзира на време?

„Она увек подразумева искрене емоције према партнеру, постојање жеље да будемо у контакту са њим, да проводимо квалитетно заједничко време, будемо ту кад год му је потребно и да желимо да он буде присутан у свим нашим важним моментима. Она значи да смо посвећени, предани и да то показујемо, на наше начине, који се можда с временом или, од пара до пара, мењају, али их свакако препознајемо као љубав. Ако тако посматрамо ствари, технологија може само да нам помогне да овај репертоар показивања емоција проширимо“.

Да ли нас напредак технологије нужно удаљава од људи?

„Сви данас много више времена проводимо на послу, радимо неколико послова истовремено и улажемо у свој професионални напредак, јер се чини да данашње тржиште то захтева више него раније. С друге стране, технологија је толико напредовала да нам омогућава да ту отуђеност надоместимо сталном комуникацијом на друштвеним мрежама и разним апликацијама које умногоме олакшавају интеракцију. Оно што остаје као вечито питање јесте колико то стварно може да замени кафу са пријатељем или шетњу по кеју“, закључила је Јована.

Znate li šta je to pravilo 37 procenata? Kažu da vas vodi do savršenog partnera

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке