Koje to struke spadaju u prvu liniju odbrane kada nam je potrebno da se iskukamo i izbacimo iz sebe sve one muke i probleme koji nas more?
Logično je da su vam prva asocijacija psihijatri i ljudi koji su se godinama školovali za slušanje i savetovanje ljudi, ali istina je da se najviše psihoterapija odvija u frizerskim salonima, kafanama i taksi automobilima.
Sa kakvim se to sudbinama susreću novosadski taksisti, i da li stvari koje dožive u toku jednog radnog dana mogu da stave njihovo zanimanje na listu profesija koje zaslužuju benificirani radni staž.
Biti taksista u našem gradu uopšte nije lako. To podrazumeva da i niste toliko omiljeni član zajednice, i da vam radno vreme zavisi u potpunosti od toga koliko novca želite da zaradite određenog dana.
Neki kažu da su priče koje pričaju taksisti, priče koje su toliko ispunjene lažima da ih ne možemo nazvati čak ni lovačkim, ni ribolovačkim… ali ne možemo pobeći od činjenice da pored gužve u saobraćaju u jednom danu njihov tempo diktiraju i čudni porfili ljudi koji im uđu u auto.
Ukoliko želite da čujete neku anegdotu, dovoljno je da sednete u taksi vozilo i započnete onaj uobičajeni “small talk’’ tipičan za sve Novosađane kada se nađu sa nepoznatim ljudima.
Prilikom jedne od meni neophodnih taksi vožnji, kada sam vukla neki veliki džak sa stvarima, taksista se tri puta okretao da proveri da li se i dalje nalazim na sedištu.
Prilično zbunjena njegovim ponašanjem upitala sam ga zašto se stalno okreće a tada mi je ispričao kako je jednom prilikom kada je neku baku vozio na groblje, čuvši da je zatvorila zadnja vrata, krenuo i odvezao skroz na drugi kraj grada, a kada se tek na kraju vožnje okrenuo bake nije bilo, već samo buket cveća koje je prethodno utovarila u automobil.
Iako smo se slatko ismejali, tog dana sam saznala i sa kakvim se sve neprijatnostima susreću taksisti u našem gradu.
Ulice našeg grada prilično su mirne u toku dana, ali kada padne mrak, zajedno sa paljenjem treće tarife na taksimetru povećava se i sigurnosni rizik koji donosi ovaj posao. Veoma često se desi da mladi žele da se voze za džabe, te kada stignu na određenu adresu samo pobegnu iz auta bez da su platili.
Ipak, uz sve “čudne“ ljude na koje mogu da nalete, taksisti priznaju da je pustim ulicama u kasnim satima najlepše voziti.
Sledeći put kada se naljutite na nekog taksistu jer vas je nepropisno obišao, proleteo kroz žuto ili napravio bilo koji drugi prekršaj koji vam je izmamio neku sa bogatog spiska srpskih rodoslovnih psovki, probajte da pogledate situaciju i iz nekog drugog ugla…
Novosadski taksisti navode da sve i jedan prekršaj koji naprave, učine radi potreba svojih mušterija, kako bi se njima našli na usluzi, te iako je u većini slučajeva nemoguće, pokušali da za neko nerealno vreme stignu sa tačke A na tačku B.
D.U.
Preuzmite androidaplikaciju.
