Situacija u Kazahstanu napeta je već sedam dana, iako su danas mediji izvestili da se prašina stišava. Članice Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) poslale su vojsku u Kazahstan u sklopu mirovne misije, zbog čega su usledili brojni neosnovani napadi sa zapada, bez obzira na navode da su određeni izgrednici primili novac kako bi pravili nered i destabilizovali državu.
Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev saopštio je juče da je naredio vojsci i policiji da upotrebe smrtonosnu silu protiv „terorista”, navodeći da je najmanje 20 000 naoružanih ljudi napalo najveći grad zemlje, Almati, koji liči na ratnu zonu.
Prema poslednjim informacijama, više od 3 000 ljudi uhapšeno je tokom nereda u Kazahstanu, povređenih je više od 1 000, dok je ubijeno „26 naoružanih ljudi“.
Amerikanac Klint Erlik, istraživač kripto valute, advokat i poznavalac prilika u Rusiji i bivšim državama Sovjetskog Saveza, izneo je na Tviteru svoja saznanja o celokupnoj situaciji, zauzevši objektivan stav bez obzira na zemlju iz koje potiče i ukazavši na umešanost Zapada u takozvani „hibridni rat“ koji se preko Kazahstana vodi protiv Rusije.
Da bismo razumeli zašto je Rusija voljna da rasporedi trupe u Kazahstanu, ključno je da se ima u vidu važnost vitalnih ruskih nacionalnih interesa unutar ove zemlje.
„Ovo za Rusiju nije bilo koja bivša sovjetska republika. Ona je skoro podjednako važna kao Belorusija ili Ukrajina. Prvo, Rusija i Kazahstan imaju najveću neprekidnu kopnenu granicu na planeti. Ako se Kazahstan destabilizuje, značajan deo od 19 miliona stanovnika zemlje mogao bi da se pretvori u izbeglice koje će nagrnuti preko granice“ napisao je Elrik u jednom od brojnih tvitova.
„Drugo, otprilike jedna četvrtina stanovništva Kazahstana su Rusi. Kazahstanski nacionalisti su većinom muslimani, koji se zameraju pravoslavno-hrišćanskoj ruskoj manjini i Rusija je uverena da bi građanski rat pojačao ne tako mali rizik od antiruskog etničkog čišćenja“ naglašava on.
Osim toga, Rusiji je do Kazahstana stalo i zbog kosmodroma Bajkonur, koji je srce sovjetskog svemirskog programa i koji Moskva i dalje koristi kao svoj primarni poligon za kosmičko lansiranje. Kosmodrom Vostočni na ruskom Dalekom istoku smanjio bi zavisnost od Bajkonura, ali još uvek nije u potpunosti gotov.
Još jedan od razloga je, kako ističe, to što Rusija sprovodi svoje testiranje antibalističkih raketa na poligonu Sari-Šagan u Kazahstanu. Ovde se odvija stalni razvoj sistema S-550 ABM, jednog od temelja ruske nacionalne bezbednosti.
I na kraju, ciklus nuklearnog programa u Rusiji blisko je povezan sa Kazahstanom. U zemlji su aktivne operacije iskopavanja uranijuma koje podržava Rusija, a koji se obogaćuje u Novouralsku u Rusiji, da bi se zatim vratio u Kazahstan za upotrebu u kineskim postrojenjima nuklearnog goriva.
Zbog svega toga Rusija je spemna da rasporedi u Kazahstan i više od 3 000 vojnika, koliko je inicijalno poslala.
Kako Erlik piše, situacija u Kazahstanu bi mogla da utiče na postojeći spor Rusije i NATO oko Ukrajine. Pre nego što su stvari eskalirale u Kazahstanu, Zapad je optužio Rusiju da gomila trupe duž granice sa Ukrajinom.
Tada je Moskva postavila ultimatum da NATO osigura bezbednosne garancije da Ukrajina neće ući u Alijansu ili neku sličnu organizaciju.
Situacija je već bila prilično napeta, a pregovori NATO i Rusije povodom krize u Ukrajini trebalo bi da počnu sledeće nedelje.
Međutim, neposredno pre njih je počela revolucija protiv vlade Kazahstana, što je Rusija doživela kao akt „hibridnog rata“.
Iz ruske perspektive, kako naglašava Elrik, pod „hibridnim ratom“ podrazumeva se dvosmerni pristup promeni režima.
„Prvo, nevladine organizacije koje podržavaju Zapad podstiču velike proteste protiv sadašnje vlade. Drugo, naoružani provokatori koriste proteste kao paravan za insceniranje kinetičkih napada“ piše on i dodaje da Moskva veruje da je ovaj princip uspešno primenjen u Ukrajini da bi se 2014. zbacila vlada koju je Rusija podržavala, kao i da je Zapad bezuspešno pokušao da primeni istu strategiju da sruši ruske saveznike u Siriji i Belorusiji.
„Amerika sprovodi svoje ciljeve finansiranjem nevladinih organizacija civilnog društva u inostranstvu. Kada se dese revolucije u zemljama u kojima su one aktivne, Rusija povezuje uzrok i posledicu. Kazahstan je najnoviji primer“ piše Elrik u jednom od tvitova.
Tome u prilog govore činjenice.
U godini pre pokušaja revolucije, Nacionalna zadužbina SAD za demokratiju (NED) potrošila je više od milion dolara u Kazahstanu, za šta je dokaz objavljen na zvaničnom sajtu organizacije. Novac je otišao na PR kampanje protiv vlade i obuku antivladinih demonstranata, a Rusi su uvereni da je NED paravan za CIA, što nije daleko od istine.
NED je praktično preuzeo deo misije CIA, što je samo jedan od razloga zbog kojih je zabranjen u Rusiji.
Osnivač NED-a, Karl Geršman, rekao je 1986. godine da je zadužbina stvorena zato što „bi bilo strašno da se demokratske grupe širom sveta vide kao da ih subvencioniše CIA“. Danas njih, umesto da im CIA daje novac, finansira NED.
Predsednik NED-a Alen Vajnštajn je 1991. godine rekao: „Mnogo toga što danas radimo je tajno radila CIA pre 25 godina“.
Rusi NED vide samo kao polovinu strategije „hibridnog rata“ u Kazahstanu, što je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije jasno stavilo do znanja, opisavši situaciju u Kazahstanu kao „pokušaj da se silom podriva bezbednost i integritet države, korišćenjem obučenih i organizovanih oružanih formacija, koje se podstiču spolja“.
Ova tvrdnja osnova je za intervenciju ODKB, koja je prva u istoriji organizacije i koja je pokrenuta zbog optužbi da je suverenitet Kazahstana napadnut spolja.
Predsednik Kazahstana zatražio je podršku ODKB-a, tvrdeći da je njegova nacija napadnuta. U mirovnoj misiji složno su se uključile sve članice ODKB sa ciljem da obezbede ključna vladina postrojenja, ostavljajući vojsci Kazahstana prostor da sprovodi „antiterorističke akcije“.
„Sada kada kazahstanske snage znaju da Rusija podržava njihovu vladu, manje njih će biti voljni da se pridruže opoziciji“ smatra Elrik.
„Dok se Rusija bori da očuva stabilnost u Kazahstanu, sloboda ruskog manevrisanja u Ukrajini može biti ograničena. Ali to neće motivisati Moskvu da dugoročno deeskalira krizu. Umesto toga, samo će ojačati percepciju Zapada kao egzistencijalne pretnje – napisao je on, istakavši da aktivisti iz prethodnih obojenih revolucija već javno preuzimaju zasluge za ono što se dešava u Kazahstanu.
O tome svedoči i objava beloruskog aktiviste Dmitrija Halka, koji kaže da je pomogao u organizaciji ustanka u Kazahstanu zajedno sa veteranima ukrajinske revolucije.
Kako Elrik piše, u Americi je situacija u Kazahstanu sporedna vest, dok se u Moskvi o dešavanjima u ovoj zemlji izveštava 24 sata dnevno, kao o ozbiljnoj pretnji po bezbednost Rusije.
Preuzmite android aplikaciju.
