Fakulteti su deo visoko-školskog sistema u kojima se stiče obrazovanje unutar jedne ili više oblasti. Različitim oblastima delovanja ove institucije se stvaraju unutar zajedničkog krovnog delovanja – univerziteta, koji se nalaze u najvećim gradovima jedne države.
U Novom Sadu fakulteti postoje više od pola veka, ukuno ih ima devet, a na njima je tokom minulih decenija prošao veliki broj studenata, danas nečije bake i deke, roditelji i mnogi drugi.
Koliko se to studiranje u korenu promenilo i da li je danas lakše ili teže steći fakultetsku diplomu?
Fakulteti nekada
Fakulteti su nekada bili van Bolonjskog sistema, odnosno bili su organizovani po starom sistemu. U Srbiji je 2001. godine otpočela procedura za pristupanje Bolonjakom sistemu, odnosno evropskoj ideji organizacije viskog obrazovanja. Do zvaničnog pristupanja pričekalo se još dve godine, a do samee implementacije i organizacije ovog sistema još par godina. Šta je uslovilo najveću razliku između nekadašnjih studenata i današnjih, jeste upravo sam Bolonjski sistem koji nosi svoja pravila.
Iako Bolonjski sistem nije u potpunosti zaživeo u našoj zemlji, doneo je veći broj upisanih studenata i čini se neke olakšice u studiranju koje su se ovim procesom desile.
Kao jedan od ključnih momenata jeste prelazak na prikupljanje ESPB bodova po kojima se meri i status studenata. Da li je budžetski ili samofinansirajući. Veliki broj predmeta, ali i predispitnih obaveza koje su deo ispita uslovili su da studentski posao bude usmeren ka izvršenju formalnih procedura Bolonjskog sistema, a ne suštinski – sticanje šireg znanja o određnoj oblasti ili struci rada.
Sa ovim sistemom promenile su se i životne okolnosti studenata, studenti su fokusirani na neke druge potrebe od ranijih, tako da i sa svakodnevnicom studiranja nastaju promene. O nekadašnjem izgledu studenata – sa fotografijama i načinu studiranja govorili smo u jednom od naših tekstova, a sada donosimo i koje su to promene izvršene Bolonjskim sistemom.
Bolonjski sistem
U Bolonji, u Italiji, je pre 25 godina potpisana, od skoro 30 zemalja Bolonjska deklaracija. Kada danas govorimo o Bolonjskom sistemu govorimo pre svega o Bolonjskoj deklaraciji kojom je visoko obrazovanje usklađeno sa normama i standardima Evrope. Bolonjski sistem izvršio je reformu, ali i usklađivanje zajedničkih principa u obrazovanju. Reforma je nastala na izgled američkog školskog sistema, a u skladu sa novim društvenim standardima i potrebama. Danas postoji blizu 1000 univerziteta koji su potpisnici ove deklaracije, a sve zemlje Evrope jesu, odnosno otpočele su proves bar u nekom delu studija.
Promena u visokom obrazovanju odnosile su se na Evropski sistem prenosa i akumalicije bodova (ESPB) u kojima je potrebno od 180-240 bodova za sticanje diplome osnovnih studija, potom master diploma od 60 do 120 ESPB-a, dok je za doktorske studije drugačije formulisano.
Ova reforma visoko-školskog sistema trebala je da doprinese jednakom vrednovanju i lakšoj mobilnosti studenata iz bilo koje zemlje. Razmene, nostrifikacije diploma u potpunosti, sistem napravljen za zadovoljavanje potreba tržišta, brzo prilagođavanje pogotovo kada je reč o fakultetima koji imaju praktičnu primenu.
Prednosti i mane Bolonjskog sistema
Nakon implementacije širom Evrope, Bolonjskog sistema, počeli su iscrpni radovi na temu ove reforme visokog obrazovanja. Godinama nakon što se u Srbiji prešlo na ovaj vid računanja ispita i studiranja, moglo je da se uoči nedostatak i prednost ovog sistema.
Jedna od prednosti ovog sistema jeste sigurno lakša mobilnost i traženje posla sa fakultetskom diplomom, mimo svoje države. Ono što je zabeleženo u većem porastu jeste razni broj stranih studenata koji dolaze u Srbiju, ali i veliki broj naših studenata koji se usuđuje da ode u neku drugu državu i provede tamo deo svojih studija, bez da mu to otežava bilo kakav povratak u svoju zemlju ili nagomilava ispite jer se oni priznaju na matičnom fakultetu.
Kao neke od mana ovog sistema, navodi se gubitak kvaliteta školovanja (koji su kritikovale i neke od centralnih Evropskih zemalja). Kvalitet se gubi jer su ispiti koncipirani od velikog broja predispitnih obaveza koji utiču na samu ocenu i time doprnose lakšem prolasku studenata. Pored velikog broja predmeta koji se sa reformama javljaju, gubi se uopšteno kvalitet te se tako stiče utisak površnog znanja.
Glavne karakteristike Bolonjskog sistema jesu svakako veći prosek studenata u odnosu na nekadašnje, manji broj literature, veći broj predmeta, koncetrisanost na status studenta koji se pre svega odnosi na prikupljanje ESPB (bodova), lakša mobilnost, manji broj godina studiranja,….
S toga da li je danas lakše ili teže završiti fakultet, zavisi iz pozicije sa koje se posmatra… Moguće je da aktuelni studenti smatraju da im studiranje nije lako, dok će profesori i neke druge, starije generacije tvrditi drugačije.
Preuzmite android aplikaciju.
