На данашњи дан рођен је Чарлс Дарвин, те се у свету данас обележава Дарвинов дан, а овај научник најпознатији је по модерној теорији еволуције, која говори о настанку човека.
Утврдио је да су све животне врсте произашле током времена из заједничког претка, и увео је своју научну теорију да је тај образац гранања еволуције произашао из процеса који је он називао природном селекцијом, у коме је борба за опстанак имала сличан ефекат вештачкој селекцији која се примењује при селективном узгоју.
Данашњи човек, према тој теорији, назива се Homo Sapiens и постао је анатомски модеран човек пре око 250.000 хиљада година у Африци.
Модерна теорија еволуције развија се на темељима дарвинистичког схватања уносећи новооткривене еволуцијске факторе најпре у оквирима генетике.
Теорија еволуције данас је у науци прихваћена као валидно објашњење о настанку човека, али далеко од тога да се сви слажу око тога.
Које још теорије о настанку човека постоје?
Сигурно вам је познат и религијски осврт на овај догађај – Креационизам. У Хришћанству, православном и католичком, сматра се да је Бог током седам дана стварања света створио и човека.
Тачније, шести дан, створио је животиње и људска бића. Било их је само двоје, а знате и њихова имена – Адам и Ева.
Слична прича постоји и у Исламу, као и Јудаизму.
У Будизму се сматра да су људи настали сами, нико их није створио, били су бића која сијају светлом и могу се кретати кроз простор без механичких покрета. Временом су добијали остале карактеристике које их чине оним што су данас.
Могу ли наука и религија да сарађују?
Религија и наука се неретко сукобљавају у својим ставовима, па тако и у овом случају. Оне оперишу на различитим нивоима, имају различите методе и користе различите врсте доказа.
Према речима митрополита Калистоса Вера „научник свој рад темељи на сведочанству наших чула, док теолог и религијски мислилац користи податке из откривења – Светог Писма.“
Наука нам говори шта постоји у универзуму, како је универзум настао и попримио и кроз које стадијуме се развијао. У религијској сфери, питање је зашто је свет створен и који је смисао људског живота на земљи.
Поменути митрополит каже да као православни хришћанин, у теорији еволуције не види проблем за своју веру, јер је „Богу могуће да делује и кроз еволуционе процесе“, те да религија излази ван оквира науке, па се разлике између та два могу очувати.
Наука са друге стране има своја објашњења за настанак саме религије, па и религиозних тумачења настанка света и човека.
Најчешће тврдње су да је човек религијом и боговима покушао да објасни појаве које тада није разумео, као што су временске прилике и неприлике. Узрок њеног настанка било би незнање, а у неким случајевима и страх.
У шта ви верујете?
На свету тренутно живи 7,8 милијарди људи, а само 1,2 милијарде изјашњава се као нерелигиозно становништво.
То чини тек 15% укупног броја људи, а број оних који верују у науку далеко је већи од тог процента, па се може закључити да већина паралелно верује науци, али и свом одабраном, или наметнуном божанству.
Преузмите андроид апликацију.
