Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Да ли је амбиција предуслов за успех?

Амбиција може да се дефинише као тежња за неком врстом постигнућа или разликовања. Укључује, прво, жељу за постигнућем, и, друго, спремност да се ради на томе чак и када наиђу недаће или неуспех.
Фото: Pexels/Gladson Xavier

Бити амбициозан значи постићи нешто не због самог постигнућа, већ ради разликовања себе од других. Да смо последња особа на свету, не би имало много смисла тежити ка томе.

Амбиција се често меша са тежњом. За разлику од пуке тежње, којој је циљ одређени објекат, амбиција је особина. Човек не може да промени своју амбицију: пошто је постигао један циљ, истински амбициозна особа убрзо формулише други ком ће да тежи.

Када се говори о амбицији, помаља се и реч нада која представља нешто друго. Нада је жеља да се нешто догоди у комбинацији са ишчекивањем да ће се то десити.

Насупрот томе, амбиција је жеља за постигнућем или разликовањем у комбинацији са жељом да се ради на томе то. Супротност нади је страх, безнађе или очај; супротност амбицији је једноставно „недостатак амбиције“, што није негативно стање.

Можда је то чак и пожељније стање у неким културама. У многим источњачким традицијама, амбиција се сматра злом које нас, везујући за светске активности, држи подаље од духовног живота и његових плодова, врлине, мудрости и спокоја. За разлику од истока, на Западу се амбиција хвали као предуслов или претеча успеха.

Како да знате да ли је ваша амбиција добра или лоша?

Нисте сигурни да ли ваша амбиција спада у категорију „добре“ или „лоше“? Требало би, пре свега, да сагледате како се осећате у вези са тим.

Да ли сте узбуђени и срећни када следите своје циљеве? Онда вам је вероватно и даље добро. Можете да се обратите људима око вас да видите да ли мисле да вам је потребна пауза, или да се уверите да ли их и даље поштујете уместо да будете 100 посто фокусирани на своја достигнућа.

Ако амбиција доводи до стреса, анксиозности, депресије или лошег здравља – било код вас или код оних око вас – онда је вероватно време да станете. Будите искрени према себи о томе како се осећате и како се осећају и они око вас.

Проверити са онима који су вам најближи једна је од најбољих ствари које можете да урадите. Замолите их да буду искрени према вама, јер су можда склони томе да одрже „статус кво“ уместо да ризикују да вас узнемире. Али бити искрен према вама ако су ваши поступци нездрави, може да буде најбоља ствар коју они могу учинити за вас.

Како су антички филозофи видели амбицију?

На пример, у „Држави“, Платон каже да добри људи, лишени амбиција, избегавају политику, остављајући да владају лоши и њихове амбиције. Чак и да га питају или позову, добар човек би одбио да влада. Да би натерао добре људе на положаје моћи, Платон иде тако далеко да предлаже увођење казне за одбијање владања.

Аристотел је имао нијансиранији поглед на амбицију. У „Никомаховој етици“ он дефинише врлину као склоност ка средству између вишка и мањка, што је, за разлику од вишка или мањка, облик успеха и стога је достојан хвале. На пример, они који безглаво трче у сваку опасност су брзоплети, док су они који беже од сваке опасности кукавице. Међутим, храброст је назначена средином.

Аристотел наставља да расправља о главним врлинама и амбицији. У сфери „мање части и нечастивости“ он назива „амбицију“ опаким вишком, „недостатак амбиције“ опаким недостатком, а „праву амбицију“ као врлинско средство.

У данашње време, после Аристотела, о амбицији се говори као о „здравој амбицији“, „нездравој амбицији“ и „недостатку амбиције“. Здрава амбиција може да се схвати као одмерена тежња за постигнућем или разликовањем, а нездрава амбиција као неумерена тежња за тим. Здрава амбиција је индивидуална и друштвено конструктивна, док је нездрава амбиција спутавајућа и деструктивна, и више је слична похлепи.

Амбиција се изједачује са жртвом

Људи нису истински амбициозни ако нису вољни да се жртвују у име своје амбиције – иако крај њихове амбиције можда није вриједан њихових жртава. Могло би се да се тврди да са чистом, голом амбицијом, крај никада није вредан жртве.

Срећом, амбиција је ретко чиста. Она се обично меша са несебичним циљевима и мотивима, чак и ако они могу да буду више случајни него намерни и одлучујући. Може доћи до тога да су сва наша највећа достигнућа, или скоро сва, случајност амбиција.

Студије су откриле да, у просеку, амбициозни људи постижу виши ниво образовања и прихода, граде престижније каријере и упркос штетним ефектима својих амбиција, пријављују виши ниво укупног задовољства животом.

Због лоше среће и лошег просуђивања, већина амбициозних људи на крају не испуни своје амбиције, али то их и даље доводи далеко испред својих скромнијих вршњака.

U koje vreme bi trebalo treba da prestanemo da pijemo kafu i vodu kako bismo bolje spavali? Znatno utiče na san

Преузмите андроид апликацију.