Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas da je boravak u Srbiji prijavilo 5.698 izbeglica iz Ukrajine, a da se u smeštajnim kapacitetima Komesarijata za izbeglice i migrante nalazi nešto više od 50 ljudi, ali da je Srbija spremna da primi i više izbeglica nego što u ovom trenutku ima smeštajnih kapaciteta.
Cucić je zajedno sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom, ambasadorom Finske Kimom Ladevirtom, ambasadorom Poljske Rafaelom Perlom, zamenikom ambasadora Francuske Fatihom Aksalom i zamenikom ambasadora Ukrajine Markom Martinjukom obišao izbeglice iz Ukrajine smeštene u Centru za azil u Vranju.
Cucić je rekao da je 41 izbeglica iz Ukrajine smeštena u Centru u Vranju, a još 9 ili 10 u Obrenovcu, kao i da je najveći broj ljudi u privatnom smeštaju.
„Srbija je spremna da, na način na koji je to radila od 2015., sa ponuđenih 6.000 smeštajnih kapaciteta primi mnogo više izbeglica, ako na to bude zamoljena i to ćemo, kao i do sada, uraditi u saradnji sa EU“, rekao je Cucić.
On je naglasio da Srbija daje sve od sebe, nema čega da se stidi, ni kvaliteta onog što nudi, ni broja onih koje je spremna da primi.
„Srbija je prva zemlja van EU, ako ne i jedina, koja se pridružila direktivi EU što se tiče zaštite prava izbeglica, a na žalost to su u ovom trenutku naša braća Ukrajinci. Hvala EU, bez čije pomoći ne bi bilo moguće da napravimo humane uslove, da deca idu u školu, imaju zdravstvenu i svaku drugu zaštitu“, poručio je Cucić.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da Srbija ima mnogo sopstvenog iskustva sa izbeglicama iz rata na prostoru bivše Jugoslavije iz devedesetih, kao i sa migrantskom krizom od pre nekoliko godina.
„Sarađujemo vrlo blisko sa Komesarijatom za izbeglice u Srbiji kome smo pomogli da Srbija uspostavi sjajan, veoma human sistem za zbrinjavanje izbeglica i rešavanje njihovih problema. EU će nastaviti da radi sa Srbijom, već smo u prošlosti dali 120 miliona evra i spremni smo da damo još dodatni 57 miliona evra u te svrhe“, poručio je Žiofre.
On je izrazio zadovoljstvo što se izbeglice iz Ukrajine u Vranju dočekane sa dobrodošlicom od lokalnog stanovništva.
„S jedne strane država Srbija obezbedila je infrastrukturu i sistem za pružanje pomoći i zbrinjavanje izbeglica, ali sa druge strane, običan narod je prigrlio izbeglice, učinio da se osećaju dobrodošlim i pružio im neophodnu pomoć. Izbeglicama je omogućeno, kao i u EU, da imaju pristup obrazovanju, zdravstvenom sistemu i tržištu posla“, istakao je Žiofre.
Zamenik ambasadora Ukrajine u Srbiji Marko Martinjuk zahvalio je Srbiji i građanima Vranja na gostoprimstvu izbeglicama iz njegove zemlje.
On je istakao da su žene iz Ukrajine spremne da pomognu i volontiraju u Vranju.
Tonja iz Severedonjecka jedna je od retkih izbeglica iz Ukrajine koje govore srpski. Ona je pre desetak godina jedno vreme radila u Leskovcu.
„Ovde sam manje od nedelju dana. Sa sinom sam od sedam godina. On danas polazi u srpsku školu. On ne zna srpski, ali polako učimo. Ljudi su dobri i prijatni i hoće da pomognu. Sa ljudima iz Centra posebno sam zadovoljna“, istakla je Tonja.
Kaže da je u telefonskom kontaktu sa ljudima iz svog grada i da je situacija tamo očajna.
„Mnogo ljudi je otišlo iz države. Skoro niko nije ostao u mom gradu. Grad je potpuno srušen, skoro da nema zgrade koja nije pogođena“, priča Tonja.
Preuzmite android aplikaciju.
