Vernici koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru širom sveta slave sutra Vaskrs, najveći hrišćanski praznik.
Uskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzijska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska crkva, Makedonska pravoslavna crkva, Koptska pravoslavna crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, odnosno pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta.
Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs pripreme obojena jaja.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.
Taj običaj se vezuje za dan kada je Marija Magdalena u Rimu propovedajući jevanđelje stigla do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.
Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.
Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja.
Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.
U Grčkoj pored crvenih jaja, sprema se slatki mirisni hleb cureki u obliku tri pletenice koje simbolizuju Sveto Trojstvo i slatki keksići, takođe, u obliku tri pletenice – kulurakia.
Prvi obrok posle posta je obično tradicionalna uskršnja supa pod nazivom magirica, koja se jede posle crkvene službe u subotu uveče. Jelo sadrži jagnjeće iznutrice, kuvano zeleno povrće (zelenu salatu, mirođija i luk). Tradicionalno, konzumacija supe simbolizuje kraj perioda posta.
I Rusi farbaju crvena jaja, ali i jaja u lukovini, a pored njih po tradiciji se sprema uskršnji kolač kulič i paskha – slatka piramida od svežeg sira sa suvim grožđem.
Na Vaskršnju nedelju, porodice se tokom ručka „kucaju“ jajima. Prema tradicijii, pre nego što pojedete svoje jaje, morate da pobedite nekog drugog.
Jarko crveno obojena jaja i uskršnji hleb poznat kao „kozunak“ sa crvenim jajetom u sredini su simboli Vaskrsa u Bugarskoj.
To crveno jaje se poklanja prvom gostu koji za praznik uđe u kuću.
U ponoću subotu uoči Vaskrsa, ljudi se okupljaju u crkvi noseći farbana jaja i hleb.
Sveštenik tri puta izgovara „Hristos voskrese“, a vernici odgovaraju „Vaistinu voskrese“.
Posle bogosluženja, sveštenstvo blagosilja hlebove i jaja koje je narod doneo.
U toj zemlji se za Vaskrs nosi nova odeća koja simboliše rađanje novog života.
I u Bugarskoj postoji vaskršnja tradicija „kucanja“ sa jajima.
Veruje se da će osoba čije jaje ostane poslednje nerazbijeno imati godinu dana sreće.
Uskršnja trpeza u Rumuniji sastoji se uglavnom od jela sa jagnjetinom – supe, bifteka i pite.
Jagnje je simbol Hrista Iskupitelja, koji je žrtvovan za spas čovečanstva.
Još jedno važno jelo za Uskrs se zove „paska“.
U Rumuniji ovaj desert od dizanog testa, svežeg sira i suvog grožđa treba da se peče u subotu ujutru.
Nakon toga se nosi u crkvu na vaskršnju službu. Paska pečena u Rumuniji je obično okrugla i na površini ima veliki krst napravljen od testa.
Centralni simbol Uskrsa u tradicionalnom smislu je farbano jaje.
Običaj u Rumuniji je farbanje jaja na Veliki četvrtak pred Uskrs.
Najčešća boja koja se koristi je crvena, koja simbolizuje krv Isusa Hrista.
Uskršnji obrok počinje služenjem jaja. Pre nego što se pojedu, održava se takmičenje u „kucanju“ jajima. Svaki član porodice zgrabi po jedno jaje i udari ga o drugo.
Jedna osoba kaže „Hristos vaskrse!“, a druga odgovara „Vaistinu vaskrse!“.
Pobednik je onaj čije jaje ostane nerazbijeno.
Patrijarh služio večernje Velikog petka, iz Hrama Svetog Save izneta Plaštanica
Preuzmite android aplikaciju.