На парламентарним изборима одржаним у Црној Гори на данашњи дан пре четири године грађани су сменили три деценије дугу власт Демократске партије социјалиста (ДПС) на челу са њеним лидером Милом Ђукановићем.
За то време, пале су две владе а недавно је реконструисана трећа, чији је мандат у току. И док из власти кажу да су направљени значајни кораци деблокадом ЕУ интеграција, борбом против корупције и организованог криминала те повећањем плата и пензија, из некада владајућег ДПС-а овај датум виде као симбол разочарења.
Потпредседник Владе за регионални развој и инфраструктуру Милун Зоговић и функционер Демократске народне партије (ДНП) која је део реконструисане 44. Владе, каже за портал РТЦГ да како време пролази, све се јасније види значај и величина историјске победе од 30. августа 2020. године над режимом бившег премијера и председника државе, те некадашњег лидера ДПС-а Мила Ђукановића.
„На дневном нивоу добијамо потврде и информације о фрапантној метастази друштвено непожељних понашања која су деценијама разарала све поре нашег друштва. Посебно је видљив степен криминализације државног апарата, који је био модел уобичајеног и прихватљивог понашања за време бивше власти, а пљачка државе природна ствар. Изгледа као да је промена власти дошла у последњем тренутку како би се избегао финални бродолом који је претио Црној Гори“, навео је Зоговић.
Нажалост, како каже, након промена суочили смо се с уношењем додатног нереда у политички живот кроз наметање експеримената који су у суштој супротности с елементарним демократским принципима, када су власт кроз две владе добили они који за то нису добили подршку грађана.
„А они којима су грађани указали највеће поверење нису добили прилику да, у складу с вољом грађана, управљају Црном Гором. Та неправда је делимично исправљена тек реконструкцијом 44. Владе Црне Горе“, истакао је Зоговић.
Сматра да је посебан напредак учињен на деблокади ЕУ интеграција кроз изборе у правосуђу, за које је неопходна квалификована већина, те кроз усвајање такозваног сета ИБАР закона.
„Такође, на економском плану направљени су значајни кораци кроз повећање плата, пензија и других многобројних бенефита доминантно усмерених према социјално најугроженијим категоријама. Нажалост, питање правде и успостављања правне државе у пуном ауторитету и формату и даље чека на ред, што се најбоље види по броју правоснажних пресуда из области високе корупције и организованог криминала“, каже Зоговић.
Тврди и да опструкциони монополи бившег режима у црногорском правосуђу и даље успевају да одложе спровођење правде на неко време, поручујући да им то неће трајати у недоглед.
„Свако ко је кршио закон мораће да положи рачуне. Референтна тачка не сме бити то којем је режиму неко припадао, него да ли је или није кршио закон. Процес развлашћивања политичких кадрова ДПС-а није спроведен до краја, а јако је значајно да државне институције буду очишћене од малигних политичких утицаја и друштвено непожељних понашања. Увек може боље; сматрам да је и морало боље и ефикасније, јер се на промене и слободу чекало готово три деценије, али било би нескромно рећи да се ништа није променило“, навео је Зоговић.
Са друге стране, шеф Клуба посланика Демократске партије социјалиста Андрија Николић сматра да за ове четири године, осим јурњаве за фотељама, ништа урађено није. Каже и да је 30. август симбол разочарења који је нова власт приредила својим гласачима.
„И требало би да се труде да га што мање спомињу. Где смо данас, после четири године? На црној листи чланица ЕУ. Шта су урадили – ништа. Шта су саградили – ништа. Једино у чему су се доказали је јурњава за фотељама. Свађали су се и претили једни другима кривичним пријавама, да би се касније мирили уз пољупце. Дакле, на власти имамо политику лишену свих принципа, којој истиче рок трајања“, уверен је Николић.
Званични подаци показују да је на изборима 30. августа 2020. године гласало више од три четвртине грађана Црне Горе, дакле, 410 хиљада. Опозиционе коалиције Демократског фронта (ДФ), Демократа и покрета УРА освојиле су 41 од 81 посланичког места у Скупштини Црне Горе. Крајем септембра 2020. формирана је нова парламентарна већина.
Први премијер након пада ДПС-а био је професор Здравко Кривокапић, до тада не много познат црногорској јавности, коме је прву позицију на изборној листи Демократског фронта уступио лидер ДНП Андрија Мандић.
Мањинска Влада Дритана Абазовића изабрана је 28. априла 2022. уз подршку Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, СДП, СД и мањинских националних странака.
На ванредним парламентарним изборима 11. јуна 2023. године, Покрет Европа сад освојио је 24 мандата. То је тада био тек основани покрет на чијем челу су били актуелни председник државе Јаков Милатовић и садашњи премијер Милојко Спајић. Милатовић и Спајић били су министри у Влади Кривокапића. Милатовић је, међутим, незадовољан крајен фебруара ове године напустио ПЕС.
Преузмите андроид апликацију.
