Jedna detelinarska ulica nazvana je upravo po čika Stevi. Čika Stevina ulica nalazi se odmah naspram Detelinarske pijace i poznata je po tome što u njoj, ama baš nikada, ne možeš naći parking.
Međutim, mnogi stanovnici, iako su tu rođeni, stanuju ili samo prolaze, ne znaju ko je bio famozni Čika Steva po kome njihova ulica nosi naziv.
Sama reč “čika“, kada se nekome obratimo umilnim tonom već govori o tome da se pred nama nalazi neka draga i mila nam osoba. E pa baš takav je bio i ovaj čika, veliki Čika Steva.
Stevan V. Popović bio je književnik i političar, a pre svega dugogodišnji upravnik budimpeštanskog Tekelijanuma.
Iako rođen u veoma imućnoj porodici, sa svojih 12 godina ostao je bez oca, a sva imovina koju su imali nestala je u požaru. Zbog toga veoma mlad morao je da se zauzme za sebe.
Odlučio je da zarađuje putem svog znanja i već u školskim danima Stevan i njegov mlađi brat Aleksandar pomagali su majci i školovali se od držanja privatnih časova lošijim đacima iz bogatih porodica.
Kasnije je od “učenja tuđe dece“ počeo baš lepo da zarađuje, toliko da je sebi mogao da priušti i čizme čuvenog karlovačkog čizmara Peše Fizikusa.
Svoje školovanje je nastavio u Pešti, a kada se u Novom Sadu 1861. godine obeležavalo sto godina od rođenja Save Tekelije, Matica srpska izabrala je upravo njega za pitomca Tekelijanuma.
Kasnije je postao učitelj sinova kneza Aleksandra Karađorđevića, a 1868. godine postaje i upravnik Srpske budimske narodne škole gde aktivno radi na podizanju svesti o tome koliko je značaj obrazovanja bitan za jedan narod.
Tri godine kasnije postaje nadzornik Bačko-budimske dijaceze, zbog čega se lakše mogao boriti za otvaranje novih škola.
U zavodu Tekelinajumu (slika ispod), mestu gde su se obrazovali siromašni srpski đaci, obavljao je dužnost upravnika sve od 1882. do 1918. godine.
Obnavljao je čitanke, ponovno ih štampao o svom trošku i u njih dodavao ono što je smatrao da bi tamo trebalo da se nalazi.
Objavio je i zbirku sadržanu od 89 narodnih i autorskih pesama pod nazivom “Venac pesama za srpsku decu“, tada je recimo prvi put štampana Zmajeva pesma “Ima dete u selu, ime mu je Laza“.
Nakon sedam godina objavio je zbirku sa rodoljubivim pesmama “Veliki srpski deklamator“ i mnoge druge, a poseban pečat u njegovom radu ostavio je dečiji list “Radovan“ koji je pokrenuo 1876. godine.
Za života je bio urednik Srpskih ilustrovanih novina u kojima su tekstove objavljivali velikani srpske književnosti poput Laze Kostića, Uroša Predića, Laze Lazarevića i mnogih drugih.
Ukoliko bismo do kraja nastavili da nabrajamo Čika Stevine podvige za srpsku književnost ovaj tekst ne bi imao kraja.
Bitno je spomenuti da se pred kraj 19. veka posvetio politici. Motiv je, kao i od samog početka, pronalazio u želji da što više Srba bude obrazovano.
Sjajan govornik, kakav je bio, držao je brojne besede o srpstvu, a u njegovoj političkoj karijeri poseban pečat ostavilo je isušivanje jugoistočnog Srema zbog koga je čak osnovao i Zadrugu.
Ovim poduhvatom bavio se sve do svoje smrti, koja ga je susrela 1918. godine.
Evo šta na zgradu u Čika Stevinoj ulici piše o njemu:
Preuzmite android aplikaciju.
