Изградња четвртог моста преко Дунава, једног од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у Новом Саду, наставља се кроз више фаза на бачкој и сремској страни.
Да је реч о једном од највећих инфраструктурних подухвата потврђује и чињеница да ће нови мост, заједно са приступним саобраћајницама, постати важна карика у будућој саобраћајној мрежи.
Његовим завршетком очекује се ефикасније повезивање са Фрушкогорским коридором, бржи излазак на државну путну мрежу и равномернија расподела саобраћаја, што би требало да допринесе растерећењу на улицама и већој проточности возила кроз град.
Мост слободе, заједно са Булеваром ослобођења, годинама представља један од најоптерећенијих и најважнијих саобраћајних праваца у Новом Саду.
Мост слободе, заједно са Булеваром ослобођења, годинама представља један од најоптерећенијих и најважнијих саобраћајних праваца у Новом Саду. Како број возила на градским улицама из године у годину расте, гужве постају све израженији проблем, посебно у време шпица. Међутим, према проценама стручњака, нови мост требало би да смањи оптерећење на Мосту слободе за око 40 одсто, док би интензитет саобраћаја на Варадинском мосту могао да буде преполовљен.
Истовремено, део притиска требало би да буде смањен и на Булевару ослобођења, једној од најфреквентнијих градских саобраћајница. И за становнике Сремске Каменице, Лединаца и Поповице, изградња моста ће решити многе проблеме. Наиме највеће муке имају са аутомобилима којих је све више, а улице су уске, стрме и има доста кривина које нису предвиђене да буду оптерећене толиким бројем путничких возила којих је највише викендом, док се у Карађорђевој улици, ствара највећи чеп. Осим за Каменичане и за житеље Нештина, Сусека, Луга, Баноштора, Черевића, Бразилије, Раковца пут до града биће знатно краћи него до сад.
Када је реч о самој изградњи три стуба четвртог моста, на којима се истичу беле челичне затеге, увелико се уздижу и на њима се и даље фазно одвијају радови пошто су код сваког постављени кранови. Наиме, током периода су изведене изузетно захтевни грађевински радови и још тада је кинеска компанија ЦРБЦ, која је извођач радова, у старом бродоградилишту направила фабрику бетона који се користи за припремне радове током изградње моста. Према плану, он ће се уздизати изнад нивоа терена пре кружног тока на укрштању Булевара патријарха Павла и Булевара цара Лазара.
Мост ће на стубовима наставити да се уздиже преко новог кружног тока у Хероја Пинкија, затим прелазити Дунав код Шодроша и завршавати се на обилазници у Сремској Каменици. Са бачке стране, на мост ће се моћи приступити с Булевара Европе, код укрштања са Улицом Тоне Хаџића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи. За бицклисте и пешаке предвиђене су још четири такве рампе.
За потребе радова још раније је изграђено 395 метара приступних саобраћајница, широких шест метара, и 838 метара помоћног моста, који је широк седам метара.
На сремској страни мост ће излазити на кружну раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору. Сем новог моста биће изграђен и преостали део Булевара Европе до Дунава, дуг 1.130 метара. На новом делу Булевара биће изведене још две кружне раскрснице на укрштањима са улицама Хероја Пинкија и 1.300 каплара, односно Сима Матавуља, док ће на сремској страни бити такође кружни ток на укрштању са Карађорђевом улицом, путем Беочин – Сремска Каменица и обилазницом око Сремске Каменице. Тиме ће бити уређено укупно 3,2 километра саобраћајница у вези с мостом и 3,75 километара градских саобраћајница са четири кружне раскрснице. Бициклистичке стазе на мосту протезаће се од Сремске Каменице до везе са Рибарским острвом и испод моста.
Планирана је изградња два пара бициклистичких рампи и то један у зони кружне (елипсасте) раскрснице која води ка Рибарском острву и Каменичкој ади, а други по силаску са централних распона моста преко Дунава на новосадској страни (веза за Каменичку аду и планирану међународну марину). Ове бициклистичке стазе на мосту и испод моста омогућиће везу са целокупном мрежом стаза града Новог Сада, пре свега са Међународном бициклистичком стазом. Тешки теретњаци неће користити овај мост, јер ће теретни транзит бити усмерен на Фрушкогорски коридор, и мост између Петроварадина и Каћа. Овај друмско-бициклистички мост биће кључна веза између града и ауто-путева ка Руми, Шапцу и Лозници.
Tри пилона, четири траке и стазе за бициклисте
Укупна дужина моста, с укљученим вијадуктима приступа, износи око 2,5 километра, при чему је главни распон изнад Дунава дуг готово 900 метара. Ширина конструкције износи приближно 29, 5 метара за четири коловозне траке (по две у оба смера), уз обостране пешачке и бициклистичке стазе од око два метра ширине. Пројектована брзина кретања возила на мосту биће 80 километара на час, намењена претежно путничком и лаком саобраћају. Носива конструкција је хибрид бетонског сегментног моста са затегама, са три бетонска стубна торња висине око 30 метара. На сваком пилону постављено је 11 косих челичних каблова у паровима ради додатне стабилности.
Такав дизајн омогућава потребну носивост уз релативно ниске стубове. Главни део конструкције је израђен од армираног бетона) уз челичне кабеле и каблове, што је типично за савремене висеће мостове.
Пројекат представља део ширег инфраструктурног плана државе и града, циљ је да Нови Сад добије модерну и функционалну саобраћајну мрежу која може да одговори на растуће потребе становништва и привреде.
3,2 километра саобраћајница у вези с мостом, 3,75 километара градских саобраћајница, 4 кружне раскрснице
Подсетимо, за потребе радова још раније је изграђено 395 метара приступних саобраћајница, широких шест метара и 838 метара помоћног моста, који је широк седам метара. Два сегмента овог моста постављена су на бачкој обали и повезана приступним путевима, док је трећи већ изграђен на десној обали Дунава у Сремској Каменици.
Изградња четвртог моста у Новом Саду почела је у фебруару 2023. године. Пројектант и извођач радова је кинеска компанија ЦРБЦ, док је номинални инвеститор ЈП „Коридори Србије”.
Планирани рок за завршетак радова је крај 2027. године.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
Промоција књиге “Joy of completing yourself” у четвртак, 16. јула у Архиву Војводине
Преузмите андроид апликацију.
