Nejasan strah bez očiglednog spoljnjeg povoda i uglavnom bez organizmičkih znakova koji uobičajeno prate strah proizašao iz racionalne spoljne pretnje definisan je kao anksioznost i pojava je modernog doba. Usled bržeg života i upućenosti u sve što se dešava u okolini, ali i u svetu, ljudi ponekad reaguju uplašeno i kada za to nema potrebe.
Nedavno, naučnici iz SAD otkrili su da određena hrana može podstaći simptome anksioznosti. Utvrđujući šta treba izbegavati, oni su dali i predloge šta da jesti umesto toga
Alkohol
Napitak koji se često koristi za suzbijanje socijalne anksioznosti zapravo ga pogoršava. On menja nivoe serotonina i drugih neurotransmitera u mozgu, što pogoršava anksioznost. A kada nestane, čovek se može osećati još više anksiozno. Umerene količine, jedno do dva pića dnevno, obično su bezbedne ako lekar odobri.
Ne postoji prava zamena za alkohol. Može se razmisliti o bezalkoholnom pivu. Pića poput moktela ili gazirane vode sa otmenom gorčinom takođe mogu biti dobra zamena.
Kofein
Omiljeni jutarnji ritual bi mogao učiniti više štete nego koristi. Kofein je obično bezbedan u malim dozama, ali velike doze mogu izazvati neprijatne efekte kod ljudi koji imaju panični poremećaj.
Uprava za hranu i lekove izvestila je da prosečna odrasla osoba može generalno da konzumira do 400 miligrama pouzdanog izvora kofeina dnevno bez opasnih ili negativnih efekata. Uz to, studija iz 2020. sa studentima univerzitetskog uzrasta u Bahreinu pokazala je da su oni koji su konzumirali više od 400 mg kofeina dnevno prijavili: glavobolje, osećaj terora ili panike, osećaj zarobljenosti, preveliku brigu i osećanja bezvrednosti.
Mnogi proizvodi sadrže kofein, uključujući čaj, čokoladu i određene lekove protiv glavobolje. Umesto toga mogu se konzumirati biljni čajevi, kao što su čaj od nane, lavande ili matičnjaka.
Dodati šećeri
Ne postoji način da se uvek izbegne šećer, jer se prirodno nalazi u mnogim namirnicama, poput voća, ali dodati šećer doprinosi opštoj anksioznosti.
Telo oslobađa insulin kako bi pomoglo da se apsorbuje višak glukoze i stabilizuje nivo šećera u krvi, ali nalet šećera čini telo previše napornim da se vrati u svoje tipično stanje, izazivajući uspone i padove.
Konzumiranje velikih količina prerađenog šećera može izazvati osećaj brige, razdražljivosti i tuge.
Studija iz 2018. na miševima otkrila je da postoji povezanost između proizvodnje manje dopamina nakon velike potrošnje šećera. Ovo povlačenje dovelo je do ponašanja nalik negativnom raspoloženju.
Namirnice koje sadrže dodati šećer jesu kečap, određeni prelivi za salatu, sosevi za testenine i žitarice. Stevija, eritritol i jakon sirup su prirodne zamene koje se mogu isprobati. Takođe, tanjir se uvek može napuniti voćem i prirodno slatkim povrćem, poput slatkog krompira.
Rafinisani ugljeni hidrati
Ova hrana bez velikog dela vlakana i mikronutrijenata je povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, ali takođe može biti povezana sa anksioznošću.
Jedna studija iz 2019. otkrila je da je konzumiranje rafinisanih žitarica povezano sa većom težinom anksioznosti i depresije. A studija na miševima iz 2018. otkrila je da ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima može biti povezana sa simptomima anksioznosti.
Rafinisani šećeri i rafinisana žitarica su dve glavne vrste rafinisanih ugljenih hidrata. Rafinisana zrna su mlevena da bi se uklonili vlaknasti delovi, kao što su mekinje i klice, što takođe uklanja mnoge hranljive materije. Nalaze u mnogim uobičajenim namirnicama, uključujući: peciva, soda, testenina, žitarice, prerađene grickalice i jela, belo brašno, beli pirinač i beli hleb.
Umesto toga, preporučuju se žitarice i hleb od cele ili proklijale pšenice. Čak i neka cela zrna sa visokim sadržajem ugljenih hidrata mogu biti veoma zdrava ili hleb i testenina od smeđeg pirinča, ovsa ili kinoe.
Evo zašto čašica pre spavanja nije baš dobar izbor za kvalitetan san
Preuzmite android aplikaciju.
