Jednostavna metoda obezbediće da se vaš med nikad više ne ugrudva.
Posezanje za teglom meda samo da biste otkrili da je kristalizovan može umanjiti uživanje u dodavanju malo slatkoće vašoj omiljenoj hrani i pićima. Dobra vest je da ovo otkriće nije samo zbog loše sreće. Velike su šanse da možda baš vi uzrokujete bržu kristalizaciju vašeg meda tako što puštate da uđe vlaga u posudu.
Kada med kristališe, od glatkog i tečnog postaje hrskav i grudvast. Jedan od načina na koji se to može desiti jeste ako koristite med da zasladite šoljicu čaja. Ako kašičicom vadite med iz tegle, umešate med u čaj, a zatim vratite kašiku u teglu da uzmete još meda, dodajete vlagu koja može izazvati stvaranje kristala.
Iako dvostruko umakanje može biti primamljivo, mnogo je teže (iako moguće) spasti kristalizovan med nego koristiti novu kašiku svaki put kada uzimate med. Ako znate da ste krivi za ovu grešku, možete razmisliti o kupovini meda koji dolazi u posudi koja se cedi (poput medvedića), prebacivanju meda koji imate kod kuće u bocu za ceđenje ili stavljanju malo meda u malu posudu kao što je šolja za začine ili ramekin svaki put kada ga koristite za pravljenje čaja.
Kako da sprečite kristalizaciju meda
Med kristališe kada se voda i šećer odvoje, što rezultira polučvrstom, kristalizovanom teksturom. Promene u vlazi i temperaturi mogu izazvati ovaj proces. To znači da ne samo da treba da izbegavate da voda uđe u vaš med dvostrukim potapanjem kašičice, već bi trebalo da razmislite dva puta pre nego što odložite med u frižider, jer hladna temperatura može dovesti do brže kristalizacije.
Kristalizacija je prirodna pojava i što je med manje obrađen, brže će se kristalisati. Različite vrste cveća sadrže različite procente glukoze i fruktoze, što će na kraju uticati na stopu kristalizacije jer se glukoza lakše kristališe. Neke vrste meda (su prirodno tečnije od drugih jer imaju veći odnos fruktoze.
Direktna sunčeva svetlost je takođe neprijatelj kada je u pitanju sprečavanje kristalizacije. Umesto da ga ostavljate na polici, trebalo bi da čuvate med na hladnom i suvom mestu kao što je ormar ili ostava. Staklene posude čuvaju najviše vlage, zato posudu dobro zatvorite nakon svake upotrebe.
Možete li i dalje jesti kristalizovan med?
Čak i ako nikada ne dopustite da kap vode dodirne vaš med i ako ga pravilno skladištite, kristalizacija će se i dalje desiti tokom vremena.
To je čak pokazatelj da je med prirodan i da je mešan sa šećerom.
Dobra vest je da i dalje možete konzumirati kristalizovan med sve dok vam ne smeta što ga ne možete pokapati i ako vam ne smeta hrskava tekstura (neki ljudi vole dodatnu hrskavost). Čak kristalizacija poboljštava njegov ukus.
Metod za vraćanje u tečno stanje
Još bolja vest je da ako ne želite da jedete kristalizovan med, možete ga lako vratiti u tečno stanje. Najbolji savet za dekristalizaciju meda je jednostavniji nego što mislite – samo ga potopite u toplu vodu (najbolje između 35 i 40 stepeni Celzijusa, 20 do 30 minuta). Pazite da voda ne dodiruje vaš med, zato se uverite da je posuda zapečaćena.
Takođe, obratite pažnju da temperatura ne bude više od 45 stepeni, kao i da izlaganje višim temperaturama ne traje previše dugo jer će to uništiti lekovitost ove namirnice.
Ovu metodu možete koristiti onoliko puta koliko je potrebno, ako i kada se vaš med ponovo kristališe. Med se ne kvari i često se koristi u malim količinama, pa nemojte biti iznenađeni ako proces morate ponoviti više puta za teglu koju držite neko vreme.
Ako pratite ove savete, nećete morati da se brinete sledeći put kada budete želeli da koristite ovaj slatki sastojak u energetskim pločicama ili domaćem senfu.
Preuzmite android aplikaciju.
