Мала је вероватноћа да у Украјини услед ратних дејстава дође до озбиљног инцидента у нуклеарним постројењима, а уколики би се то догодило, опасност по Србију би била минимална, оценили су данас стручњаци у изјавама за Тањуг.
Поједини медији су објавили да је безбедност бивше нуклеарне електране у Чернобиљу угрожена, због тога што јој је руска војска искључила електричну енергију, а шеф групе Међународне агенције за атомску енергију и нуклеарни отпад Зоран Драче, оценио је у изјави за Тањуг да, уколико је тачно да је искључена струја, то не производи никакву опасност.
„То што у Чернобиљу нема електричне енергије, по мени, нема последица на повећање радиоактивности из електране која је практично мртва. Гориви елементи из реактора који су били у погону до 1997. године чини ми се да су измештени у базене на локацији електране и налазе се испод шест метара воде“, рекао је Драче.
Нагласио је да су се они хладили 20 година и да је тешко замисливо да би били у стању да створе температуру због које би испарило тих шест метара воде изнад њих и да се појави било каква радиоактивност.
„С друге стране, имате облогу изнад блока четири, који је својевремено експлодирао. То је постројење које је високо 60 метара и у њему се налазе остаци тог блока и турбинска зграда тог блока, а испод тога је шелтер у коме се налази истопљено гориво, које је помешано са бетоном и гвожђем“, рекао је Драче.
Он објашњава да су у том делу бивше нуклеарке дозе радиоактивности још релативно високе, тако да у шелтеру на појединим местима није препоручљиво задржавање дуже од пола минута.
„Два пута годишње се наноси спреј који треба да направи полимерски лејер над тим оштећеним делом реактора, да би се спречило радиоактивно зрачење. Све то нема никакве везе са нестанком струје“, објашњава Драче.
Истиче да осим тога свако постројење у Чернобиљу има дизел генерароре за сопствене потребе који га снабдевају струјом, а и електрана је електромрежом повезана са Белорусијом, Русијом и остатком Украјине, тако да не би требало да буде проблема са недостатком струје.
Драче оцењује да је тешко очекивати да би било директног напада на неки до пет нуклеарних реактора у Запорожју, највећој нуклеарки у Европи око које су се водиле борбе.
„Колико сам ја обавештен, а имам доста пријатеља у Украјини, јер сам тамо радио и живео и свакодневно имам неку приватну размену информаицја, оштећен је тренинг центар, који је ван круга самог постројења. Поједини реакртори су заустављени и не верујем да би ту требало да се очекује било какво измицање радиоактивности“, рекао је Драче. Он је напоменуо да је рат стање у коме је тешко предвидети шта ће се дешавати, али је оценио да ни у случају директног поготка у постројење не би требало да се деси катастрофа.
„То су новије електране. Запорожје је тип ВВР 1.000, у принципу има доста јаку бетонску зграду у којој су примарни реакторски ситеми. Сам реактор има још једну бетонску заштиту, тако да би некакав директан погодак у ту зграду вероватно резултовао тренутним заустаљањем реактора и у суштини не верујем да би се ту десила некаква катастрофа која би имала утицај ван локаног“, оценио је Драче.
Он сматра да се то тешко може десити, јер су обе стране у сукобу свесне какве би последице биле.
Професор Физичког факултета у Београду Владимир Ðурђевић истиче да је савремени мониторинг радијације састављен од станица међусобно повезаних у целој Европи, које непрестано прате параметре, тако да бисмо релативно брзо сазнали уколико дође до повећања радијације и из минута у минут пратили кретање радиоактивног облака.
„Данас поседујемо компјутерске моделе који на основу мерења на појединим станицама могу да предвиде где би радиоактивни облак ишао и колико би било опасно. У том смислу је неупоредиво боља ситуације у односу на осамдесете“, рекао је Ðурђевић.
Објаснио је да мониторинг омогућава да се евентуални облак радијације прати у реалном времену како би се знало његово кретање, концентрације зрачења у њему, колика је опасност од њега и да ли треба да проведемо неко време у кући да се не бисмо излагали.
„То треба да улије људима сигурност, да се не брину да може да се деси нешто непредвиђено или да неће сазнати шта се дешава“, рекао је Ðурђевић.
Он сматра да није могуће знати какве би биле последице евентуалног директног поготка у реактор неуклеарке Запорожје, али да то свакако не би угрозило животе људи у Србији.
„Људи треба да буду сигурни да неће бити животно угрожени, ако дође до такве ситуације, због мреже мерних станица и технологије мониторинга.
Неки ефекти би сигурно били видљиви и морали бисмо да се мало припазимо, али не треба очекивати да се у случају најгорег сценарија доћи до драстичног начина промене живота“, оценио је Ðурђевић.
Закључио се да се из несреће у Чернобиљу много научило и да су нуклеарке данас много сигурније и имају више безбедносних система који онемогућавају да дође до катастрофе.
Преузмите андроид апликацију.
