Cene nafte su krenule danas uzlaznom putanjom usled očekivanog porasta potražnje zbog većeg pada američkih zaliha nego što se predviđalo i u iščekivanju novog povećanja referentne kamate Federalnih rezervi (FED).
Međunarodno referentna cena nafte Brent porasla je za 1,53 posto na 96,10 dolara po barelu u odnosu na cenu na zatvaranju od 94,65 dolara na prethodnoj trgovačkoj sesiji, prema podacima sa portala oilprice.com u 17,59 časova po našem vremenu.
Američka WTI nafta je ojačala za 1,74 procenta na 89,91 dolara po barelu, nakon što je juče zaključila trgovanje na nivou od 88,37 dolara za barel.
Glavni pokretač rasta cena bio je procenjeni značajan pad zaliha sirove nafte u SAD.
Naime, američki institut za naftu objavio je kasno sinoć da su zalihe nafte u SAD opale za 6,53 miliona barela naspram tržišnih očekivanja da će biti povećane za 267.000 barela.
Snažan pad zaliha nagoveštava skok potražnje za ovom sirovinom u SAD.
Pozitivne prognoze svetski relevantnih organizacija o oporavku potražnje takođe su podstakle optimizam na tržištu.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) u svom izveštaju „Globalni izgledi tržišta nafte do 2045“, objavljenom u ponedeljak, predviđa da će svetska potražnja za naftom porasti za više od 10 posto do 2027. godine i za više od 13 procenata do 2045. u odnosu na 2021. godinu.
Nasuprot tome, Međunarodna agencija za energiju (IEA) prognozirala je da će potražnja za naftom dostići vrhunac sredinom 2030-ih na 103 miliona barela dnevno. IEA je u svom oktobarskom izveštaju o tržištu nafte procenila da će svetska tražnja za naftom u proseku iznositi 101,3 miliona barela dnevno 2023.
Rastu cena „crnog zlata“ doprinelo je i slabljenje američkog dolara uoči sastanka FED-a na kojem se očekuje odluka o daljem popovećanju referentne kamatne stope za 75 baznih poena.
Slabljenje dolara omogućava investitorima koji poseduju druge valute da po nižem kursu nabave dolare za plaćanje nabavke nafte.
Ujedinjeni Arapski Emirati planiraju ulaganje u rusku tehnologiju
Preuzmite android aplikaciju.
