Србија има довољно залиха и веома стабилне билансе када је у питању пшеница, али, без обзира на то, цене житарица у земљи расту и у највећој мери зависе од стања на светском тржишту, казао је за Танјуг агроаналитичар Жарко Галетин.
Он је оценио да се светско тржиште хране налази у озбиљној кризи и великом проблему, где су рекордне цене базичних пољопривредних култура, житарица и уљарица, као и производа који се од њих добијају.
„ФАО индекс је у претходном месецу достигао ниво од 158 индексних поена, што је раст у поређењу са априлом прошле године 30 одсто, док је у поређењу са пре две године 70 одсто порастао ФАО индекс“, казао је Галетин.
Према његовим речима ови подаци указују на то да свет улази у велики проблем, који може да траје дуго и произведе различите последице како на економском, тако и на политичком и геополитичком плану.
Истако је да је и на нашем тржишту цена пшенице достигла цену од 40 динара без ПДВ-а што је историјски максимум.
Наше тржиште житарица изнад свега зависи од стања на међународним тржиштима, казао је Галетин и објаснио да Србија и кукуруз, и пшеницу извози, тако да мора пратити раст цена на светском тржишту, без обзира на то што имамо довољно залиха и веома стабилне билансе када су у питању житарице.
„Већина земаља има проблем расположивости, а Србија тај проблем нема, ми имамо стабилне билансе, али морамо да се уподобимо са кретањем цена на међународном тржишту“, рекао је агроаналитичар.
Објаснио је да то што Србија има довољно робе даје јој „моћан алат“ да управља тржиштем хране и „амортизује“ високе цене, путем интервенција државе и компензационих послова преко Републичке дирекције за робне резерве, али не у мери, истакао је, да цена пшенице у нашој земљи буде нижа за 30 или 40 одсто од оне која се креће на међународном тржишту.
Сматра да Србија може да буде „добитник“ у читавој овој светској кризи тако што ће валоризовати тржишне вишкове на светском тржишту на коме су цене највише до сада.
„Држава сада прецизно прати и проучава билансе пшенице и кукуруза и према томе доноси мере да се повећа извозна квота за пшеницу са 150.000 на 220.000 тона, да се повећа квота за извоз брашна са 20.000 на 23.000 тона, што значи да је та количина, по процени државе, безбедна, а да се не угрозе домаћи биланси“, навео је Галетин.
Закључио је да бенефите од високих цена житарица на међународном тржишту могу да осете и наши пољоприврдни произвођачи, и извозници као и сама држава.
На питање како временски услови утичу на пшеницу и остале житарице у земљи, Галетин је рекао да мајске кише повољно делују пре свега на пшеницу, али и на кукуруз и соју.
Оценио је да ће ова година бити добра што се тиче приноса пшенице и да се очекује преко 3,4 милиона тона, уколико не дође до неких вандредних околности.
„Како тренутно ствари стоје можемо очекивати добру економску годину што се тиче пшенице, а верујем и осталих пољопривредних култура“, закључио је Галетин.
Poteškoće pred ruskom privredom: „Ponestaje rezervnih delova“
Преузмите андроид апликацију.
