Чаша цара Душана и тањир патријарха Арсенија IV неки су од изузетних предмета који се могу видети на изложби „Између трпезе и софре. Металне посуде од 13. до 19. века у збиркама Народног музеја Србије (НМС)“.
„Изложба у НМС-у је идеална прилика, с обзиром на празнике када се већина нас окупља око својих трпеза, да се дође и види како су некада у прошлости изгледале гозбе, какво је посуђе коришћено“, рекла је Тањугу кустоскиња Ивана Лемкул.
Ауторке изложбе, која траје до 7. априла у НМС-у, музејска саветница Бранка Иванић, виша кустоскиња Наташа Церовић и Лемкул одабрале су 81 посуду, чаше, тањире и друго, које су сакупљане током периода од 150 година.
Лемкул је истакла да је метално посуђе у прошлости било ствар престижа и средство за истицање статуса и класне припадности власника, пре свега оно од племенитих метала, попут сребра.
Према њеним речима, велики број изложених посуда је украшен и позлатом и врло богатом декорацијом, а најстарији примерци датирају из почетка 13. века.
Изложба садржи и велики број предмета из 14. и 15. века, а осим сребрних, представљене су и посуде од обојених метала, бронзе, бакра, олова и месинга, које су коришћене свакодневно како за послужење хране, тако и за њено чување.
На изложби „Између трпезе и софре“ могу се видети предмети готово идентични онима који су и данас у употреби у припреми хране, попут котлића или авана, а Лемкул је додала да се неке посуде, попут сребрних чаша, више у принципу не користе.
„Од антике је било устаљено да се за пиће, за наздрављење, користе нарочито сребрне посуде, доста плитке за наше данашње схватање чаша“, каже Лемкул.
Додаје да ми данас, када кажемо чаша мислимо на стаклене, дубоке посуде, а да су у средњем веку коришћене плитке сребрне и златне чаше којима се наздрављало у свечаним приликама.
Према њеним речима, такав је пример сребрне позлаћене чаше цара Душана (1308-1355), нађене у цркви у Дренови, општина Кавадарци, у Северној Македонији.
„На дну има представу двоглавог орла, која је окружена натписом ‘У Христу Богу благоверни цар Стефан’ и такође је украшена мотивима храстовог листа, који је карактеристичан и за готичку уметност“, истакла је кустоскиња.
Изложба показује, између осталог, тањир са именом патријарха Арсенија ИВ Јовановића Шакабенте (1698-1748), предводника Друге сеобе Срба, сребрну чашу „смерног Сергија“ из 17. века, некада у ризници манастира Дечани и чашу са представама фантастичних животиња из 15. века из Банатске Дубице.
Лемкул је издвојила као занимљиву и посуду откривену на археолошком локалитету Стоби у Северној Македонији, који је чувен као античко налазиште, али је овде изложена чаша нађена на простору северне базилике и датује се у 14. век.
„Врло је занимљива, нарочито што сличне примере налазимо не само у другим музејима, већ и на представама у фреско сликарству. Као на пример, на представи ‘Тајне вечере’ у цркви Светог Никите код Чучера, где можемо видети неколицину примера који понављају облик који се може видети на чаши“, рекла је Лемкул.
Неке посуде су, с обзиром на вредност материјала и на висок ниво занатске и уметничке обраде, коришћене вековима, а Лемкул истиче пример чаше откривене у селу Доњи Бранетићи код Рудника.
„На основу старијег натписа знамо да је произведена у 16. веку, али други натпис по њеном ободу открива име каснијег власника, јеромонаха Серафима Марковића из манастира Враћевшница, који је на њој оставио натпис да је 1848. године била у његовом власништву“, рекла је Лемкул.
Patrijarh Porfirije služi božićnu liturgiju u Pećkoj patrijaršiji
Преузмите андроид апликацију.
