Vremenom, dosta običaja se izgubilo ili promenilo. Tako u selima naši stanovnici malo više značaja pridaju praznovanju Badnje večeri i Božića, dok su gradski stanovnici ovo praznovanje sveli na minimum, barem kada su običaji u pitanju.
Bilo kako bilo, dok je naše vere, vatra koju palimo za Badnje veče nikada se neće ugasiti.
Iako je izvorni običaj da se za Badnje veče jede na podu, ta praksa se danas može sresti samo u nekim selima.
Međutim, naši sugrađani ovaj običaj u većini slučajeva ne primenjuju, ali im je, ipak, veoma bitno da večera protekne u miru i blagostanju kako običaji nalažu.
Uveče se, kod nas u Novom Sadu, paljenje badnjaka organizuje obično u dvorištu crkava, ili na nekim, već tradicionalnim, mestima u kvartovima.
Na ovim mestima okupljaju se sve komšije i na veliku založenu vatru svako ko dođe baca svoj badnjak izgovarajući: “Koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko ljubavi…“
Međutim, badnjaci koji se pale u gradu, mahom su kupovni i čini ih lišće, dok se u selima na ognjištima lože velike grane drveta sečene rano u zoru.
Preuzmite android aplikaciju.
