Платформе попут Букинга саме по себи не подстичу сиву економију, али олакшавају нерегистрованим издаваоцима смештаја да оглашавају своје услуге, рекла је данас водећа саветница за конкурентност у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) Јелена Мићић.
Мићић је рекла за Танјуг да и промоција путем друштвених мрежа, попут Инстаграма и Фејсбука, нелегалним станодавцима олакшава оглашавање.
Такође је навела да у Србији постоји централни информациони систем еТуриста, преко којег се подносе захтеви за категоризацију објеката и добија регистрациони број, али да платформе тренутно нису у обавези да проверавају да ли су оглашивачи део тог система.
„Циљ је да се те платформе обавежу да могу да се оглашавају само они који имају регистрациони број, како бисмо знали да је сваки оглашени смештај регистрован“, рекла је Мићић.
Додала је да због непостојања такве обавезе тренутно није могуће прецизно утврдити број нерегистрованих издавалаца, јер они користе различите канале за оглашавање.
Према њеним речима, Србија није једина земља која се суочава са тим проблемом, наводећи да су и земље Европске уније имале сличне изазове, као и да је Италија водила судске спорове против платформи Букинг и Airbnb због неплаћеног ПДВ-а.
Мићић је подсетила да је Европска унија донела уредбу којом се платформе обавезују да дозволе оглашавање само регистрованим издаваоцима и да омогуће размену података са државом.
На питање да ли се очекује већи број нелегално издаваних смештаја због геополитичких тензија и очекиваног повећања броја туриста у Европи, Мићић је оценила да економске околности могу бити додатни мотив за улазак у сиву зону.
„Уколико се повећа број туриста, неки власници станова могу да покушају да додатно зараде и избегну плаћање пореза тако што ће нелегално издавати смештај“, рекла је она.
Објаснила је и да, ако станодавац не плаћа порез, цена смештаја може бити „привлачнија“ туристима.
Мићић је навела да су у оквиру будућег Програма за сузбијање сиве економије за период од 2026. до 2030. године предвиђене мере на више нивоа.
Како је објаснила, планирано је унапређење регулаторног оквира којим би платформе биле обавезане да прихватају само регистроване издаваоце и да размењују податке са државним органима.
Такође је предвиђено увођење софтвера за туристичку инспекцију који би омогућио упоређивање података из еТуристе са подацима са платформи ради провере регистрационих бројева, као и појачан инспекцијски надзор на терену.
Одговарајући на питање да ли грађани Србије знају колико штете наноси издавање објеката „на црно“, она је рекла да се свест грађана о штети сиве економије последњих година повећава и да су свеснији да „сива зона није прихватљива“.
Додала је да искуства из кампања попут „Узми рачун и победи“ показују да комбинација едукације и подстицаја може допринети промени понашања грађана.
Учешће сиве економије у бруто домаћем производу Србије у претходним годинама кретало се око 21 одсто, што значи да је неколико милијарди евра годишње ван институционалних токова, показују подаци НАЛЕД-а.
Иницијативу за системску борбу против сиве економије покренуле су 2014. године друштвено одговорне компаније чланице НАЛЕД-а, окупљене у оквиру Савеза за фер конкуренцију.
Такође, почела је припрема новог Програма за сузбијање сиве економије до 2030. са пратећим Акционим планом, а посебну пажњу потребно је усмерити на секторе са највећим ризиком од сиве економије, као што су онлајн трговина, непријављени рад, сезонска продаја и сива зона у дигиталном окружењу.
Преузмите андроид апликацију.
