Sada kada smo zvanično prešli prag i zakoračili u 2022. godinu nakon svih preživelih maratonskih dana slavlja i svečanosti, došao je trenutak koji većinu nas budi iz praznične letargije, poput hladnog jutarnjeg tuša. Vreme prvih godišnjih odluka ili ono što neimari u šali vole da kažu, početak prve faze realizacije zacrtanih „novogodišnjih planova”.
Znate ono na šta mislim, na dan kada počinjete da ostvarujete sve te životne odluke i planove, kada lupite šakom o sto i odlučite da korenito promenite svoje životne navike. A navika se kao i svaka druga, lako stiče i teško menja.
Potrebno je mnogo truda da se to promeni, rekao bih čak i malo više od toga. Potrebno je vreme, odlučnost, rešenost, potreban je čvrst karakter, baš kao u onoj reklami za osvežavajući napitak… u plastičnoj ambalaži.
Zašto baš u plastici?
Jednostavno, plastika ima široku primenu i postala je neizostavni deo našeg svakodnevnog života. Od nje se može mnogo toga napraviti i nalazi se u bezbroj stvari koje koristimo, od četkice za zube, odeće, ambalaže, pa sve do tehničkih i tehnoloških komponenti. Plastika je veoma popularana, rasprostranjena i proizvodi se u svim oblicima i veličinama.
Sintetičku plastiku kakvu danas poznajemo izumeo je pre nešto više od sto godina belgijski hemičar Leo Bakeland koristeći veštačke materijale u njenom sastavu. Međutim, iako je po prirodi svog sastava veštačka, plastika se može proizvoditi i od prirodnih materijala, uglja i nafte.
Ipak, ne treba zaboraviti da kada se plastika iskoristi za svoje potrebe, ona uglavnom završava na deponijama kao otpadni materijal.
Za razliku od hrane koja se brže razlaže u prirodi, problem plastike je u tome što većina nije biorazgradiva, pa ima sposobnost da se mnogo duže zadrži u prirodi.
Usled različitih prirodnih faktora (sunčeva svetlost,vetar,voda), plastika se usitnjava na sitne (mikro i nano) čestice, koje nisu uočljive golim okom. Iako je čestica smanjena, problem po okolinu je postao veći jer lako ulazi u lanac ishrane čime dodatno stvara pretnju po zdravnje i život svih živih organizama.
Ako se uzme u obzir činjenica da se samo tokom novogodišnjih praznika otpad neplanski povećava za 20 % u odnosu na ostatak godine i da plastika čini ogroman procenat tog otpada, eto razloga za zabrinutost.
Prema statistici koju svetski mediji iznose godišnje se proizvede 400 miliona tona plastike, a 40.5 % proizvedene plastike se koristi za pakovanje različitih proizvoda među kojima najčešće ima komercijalnih i industrijskih ambalaža.
Zašto se onda plastika potpuno ne reciklira?
Odgovor na ovo pitanje nalazimo u samom sastavu od koga je plastika napravljena, jer ne sadrži potpuno identičan materijal, već kombinaciju različitih supstanci.
Drugo, reciklaža je po sebi veoma složen, dugotrajan i komplikovan proces za čiju primenu je potrebno izdvojiti ogromana novčana sredstva. Ako pogledamo teritoriju Evrope tokom 2020. godine sakupljeno je više od 29 miliona tona plastičnog otpada, od koga se samo uspelo reciklirati 34.6 %.
Postoje naravno i pozitivni primeri dobre prakse reciklaže plastike, ali i upravljanja otpadom. Novi Sad je tokom leta prošle godine zvanično postao prvi grad u Srbiji sa kompostnim poljem i postrojenjem za tretman zelenog otpada sakupljenog sa javnih površina.
Postavljanjem podzemnih kontejnera za komunalni otpad (ostaci hrane, baštenski otpad, pepeo, drugi mešani, tzv. „mokri otpad“) i podzemnih kontejnera za ambalažni otpad (PET i plastična ambalaža, tetrapak, karton, papir, staklena ambalaža, limenke), organizacija primarne separacije otpada u gradu podignuta je na jedan mnogo viši nivo u odnosu na raniji period.
Ipak, osim svoje primarne funkcije ovaj revolucionarni poduhvat ima i jednu drugu ulogu, da ukaže na važnost značaja održivog razvoja i cirkularne ekonomije.
Biti pionir u bilo čemu je poprilično teško, međutim, verujem da je u navikama koje mogu da stvore osećaj da ste baš vi doprineli zaštiti životne sredine, upravo ključ vašeg prvog pionirskog iskoraka.
Želim da razmislite kada sledeći put koristite neke od plastičnih proizvoda kao što su kese, čaše, flaše, ambalaža za hranu i drugo, da li mogu imati višestruku primenu, mogu li se iskoristiti još koji put pre nego što ih stavite u kantu?
Promenite životne navike, tako ćete pomoći i sebi i okolini u kojoj živite. Ova navika se lako stiče, a Vi budite pioniri zelenih navika već danas!
Preuzmite android aplikaciju.
