Почетна > Зелени град
Зелени град Нови Сад

Буди и ти пионир зелених навика

Сада када смо званично прешли праг и закорачили у 2022. годину након свих преживелих маратонских дана славља и свечаности, дошао је тренутак који већину нас буди из празничне летаргије, попут хладног јутарњег туша. Време првих годишњих одлука или оно што неимари у шали воле да кажу, почетак прве фазе реализације зацртаних „новогодишњих планова”.
Фото: Pixabay/VIVIANE MONCONDUIT

Знате оно на шта мислим,  на дан када почињете да остварујете све те животне одлуке и планове, када лупите шаком о сто и одлучите да коренито промените своје животне навике. А навика се као и свака друга, лако стиче и тешко мења.

Потребно је много труда да се то промени, рекао бих чак и мало више од тога. Потребно је време, одлучност, решеност, потребан је чврст карактер, баш као у оној реклами за освежавајући напитак… у пластичној амбалажи.

Зашто баш у пластици?

Једноставно, пластика има широку примену и постала је неизоставни део нашег свакодневног живота. Од ње се може много тога направити и налази се у безброј ствари које користимо, од четкице за зубе, одеће, амбалаже, па све до техничких и технолошких компоненти. Пластика је веома популарана, распрострањена и производи се у свим облицима и величинама.
Фото: Pixabay/Clker-Free-Vector-Images

Синтетичку пластику какву данас познајемо изумео је пре нешто више од сто година белгијски хемичар Лео Бакеланд користећи вештачке материјале у њеном саставу. Међутим, иако је по природи свог састава вештачка, пластика се може производити и од природних материјала, угља и нафте.

Ипак, не треба заборавити да када се пластика искористи за своје потребе, она углавном завршава на депонијама  као отпадни материјал.

За разлику од хране која се брже разлаже у природи, проблем пластике је у томе што већина није биоразградива, па има способност да се много дуже задржи у природи.

Услед различитих природних фактора (сунчева светлост,ветар,вода), пластика се уситњава на ситне (микро и нано) честице, које нису уочљиве голим оком. Иако је честица смањена, проблем по околину је постао већи јер лако улази у ланац исхране чиме додатно ствара претњу по здравње и живот свих живих организама.

Ако се узме у обзир чињеница да се само током новогодишњих празника отпад неплански повећава за 20 % у односу на остатак године и да пластика чини огроман проценат тог отпада, ето разлога за забринутост.

Према статистици коју светски медији износе годишње се произведе 400 милиона тона пластике, а 40.5 % произведене пластике се користи за паковање различитих производа међу којима најчешће има комерцијалних и индустријских амбалажа.

Зашто се онда пластика потпуно не рециклира?

Одговор на ово питање налазимо у самом саставу од кога је пластика направљена, јер не садржи потпуно идентичан материјал, већ комбинацију различитих супстанци.

Друго, рециклажа је по себи веома сложен, дуготрајан и компликован процес за чију примену је потребно издвојити огромана новчана средства. Ако погледамо територију Европе током 2020. године сакупљено је више од 29 милиона тона пластичног отпада, од кога се само успело рециклирати 34.6 %.

Постоје наравно и позитивни примери добре праксе рециклаже пластике, али и управљања отпадом. Нови Сад је током лета прошле године званично постао први град у Србији са компостним пољем и постројењем за третман зеленог отпада сакупљеног са јавних површина.

Zveri ili lepotice Novog Sada?

Постављањем подземних контејнера за комунални отпад (остаци хране, баштенски отпад, пепео, други мешани, тзв. „мокри отпад“) и подземних контејнера за амбалажни отпад (ПЕТ и пластична амбалажа, тетрапак, картон, папир, стаклена амбалажа, лименке), организација примарне сепарације отпада у граду подигнута је на један много виши ниво у  односу на ранији период.

Ипак, осим своје примарне функције овај револуционарни подухват има и једну другу улогу, да укаже на важност значаја одрживог развоја и циркуларне економије.

Бити пионир у било чему је поприлично тешко, међутим, верујем да је у навикама које могу да створе осећај да сте баш ви допринели заштити животне средине, управо кључ вашег првог пионирског искорака.
Фото: Pixabay/RitaE

Желим да размислите када следећи пут користите неке од пластичних производа као што су кесе, чаше, флаше, амбалажа за храну и друго, да ли могу имати вишеструку примену, могу ли се искористити још који пут пре него што их ставите у канту?

Промените животне навике, тако ћете помоћи и себи и околини у којој живите. Ова навика се лако стиче, а Ви будите пионири зелених навика већ данас!

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке