Према последњим подацима Хрватске народне банке (ХНБ), бруто инострани дуг земље на крају априла износио је 58 милијарди евра, што је за 7.1 милијарду или 14 посто више него годину дана раније, а такав пораст је пре свега резултат раста дуга централне банке.
Истовремено, то је и 0.2 милијарде евра или 0.3 посто мање у односу на овогодишњи март. Укупно је од почетка ове године бруто инострани дуг порастао 8.5 милијарди евра или 17.1 посто.
Како истичу аналитичари Рајфајзен банке Аустрије (РБА), снажан раст иностраног дуга Хрватске на годишњем нивоу и у односу на крај године резултат је пре свега раста дуга централне банке због примена правила о књижењу готовине евра у биланс националних централних банака Еуросустава.
Како наводе из и РБА, од јануара ове године и приступања Хрватске европодручју, иностране обавезе сектора централне банке порасле су за део евроновчаница додељених према кључу Европске централне банке које нису пуштене у оптицај – готово 10 милијарди евра. Међутим, према наводима из ХНБ-а, учинак примене наведених правила на инострану позицију ХНБ-а је у ствари неутралан.
Искључи ли се централна банка, бруто инострани дуг РХ до краја априла ове године приметно се смањио у односу на децембар 2023., као и на децембар 2022.
Према ревидираним подацима бруто иностраног дуга у релативном изразу, проматрани показатељ задужености био је на крају првог тромесечја на нивоу од 84.1 посто БДП-а или 10.1 постотни бод више у односу на крај 2022. Расту удела у годишњем БДП-у управо су допринеле споменуте промене код централне банке, наводе из РБА.
Radna mesta kojima posreduje NSZ između poslodavca i radnika, 10. avgust
Преузмите андроид апликацију.
