Godišnji izveštaj o radu sudova pokazuje da su sudovi u Srbiji prošle godine, osim što su radili sa 353 sudije manje od potrebnog broja (samo u osnovnim za 185), imali i 62 sudije manje nego u 2020. godini, izjavila je članica Visokog saveta sudstva i predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić.
Ona je upozorila da će, ako se stanje ne promeni narednih godina, 63 odsto sudija napustiti pravosuđe.
I pored manjka broja sudija prošle godine, oni su savladali celokupni priliv koji je iznosio 2.402.486 predmeta, a koji je bio najveći u poslednjih pet godina i smanjile vreme potrebno za rešavanje predmeta sa 274 na 226 dana, rekla je Bjelogrlić u intervjuu za današnju „Politiku“.
„Kada se ima u vidu da su postojale otežavajuće okolnosti izazvane pandemijom korona virusa, mora se priznati da su sudije uložile maksimalan napor u radu i na tome im treba čestitati“, istakla je Bjelogrlić.
Navela je da Godišnji izveštaj o radu sudova pokazuje i da su na kraju prošle godine 554 delioca pravde bila starija od 60 godina, a da je 1.027 imalo između 50 i 60 godina, te ukazala da će, ako se stanje ne promeni narednih godina, 63 odsto sudija napustiti pravosuđe.
Kako je dodala, ono što zabrinjava je činjenica da je na kraju prethodne godine u sudijskom sistemu ostalo nerešenih 1.498.237 predmeta od čega 137.637 predmeta starijih od tri godine.
„Taj broj bi svakako bio manji i sudski sistem efikasniji da su popunjena sva sudijska mesta, a naročito kada bi bilo dovoljno sudijskih pomoćnika i pripravnika koji akutno nedostaju i, štaviše, napuštaju sudstvo zbog malih plata i loše perspektive koja im se trenutno nudi, što se mora popraviti“, rekla je Bjelogrlić.
Ukazala je da će, sistemski gledano, sudstvo vrlo brzo ostati bez najstarijih i najiskusnijih sudija koje neće biti u prilici da mlađim kolegama prenesu svoje bogato znanje i iskustvo koje je, kaže, veoma dragoceno imajući u vidu sve promene u pravnom sistemu koje su se desile tokom poslednjih decenija.
Takvo stanje je, obrazložila je Bjelogrlić, posledica sankcija koje je pratila enormna inflacija devedesetih godina kada je sudstvo napustilo oko 800 sudija, zatim okolnosti da od 2005. do 2009. godine nije bilo izbora sudija i neuspele reforme iz 2009. godine kada je, dodala je, iz sudstva eliminisano 837 sudija redovnih sudova, a u sistem umesto njih uvedeno oko 600 sudija za prekršaje i izabrano oko 300 sudija.
Bjelogrlić je podsetila da su nakon odluke Ustavnog suda iz 2012. godine u sistem vraćene 544 sudije zbog čega, dodala je, u dužem periodu nije bilo izbora novih.
Navela je da u sudskom sistemu trenutno postoji 1.661 sudijski pomoćnik što je za 43 manje nego u 2020. godini, kao i deset pripravnika ne računajući volontere.
„Prema još uvek važećim merilima za određivanje potrebnog broja sudskog osoblja trebalo bi da ih ukupno ima koliko i sudija, dakle u idealnim uslovima njih 3.073 ili barem 2.508, koliko i sudija, odnosno 1.672 pomoćnika i 836 pripravnika“, rekla je Bjelogrlić.
Navela je da merila nisu poštovana zbog propisa o zabrani zapošljavanja i istakla da se sada čeka realizacija rešenja iz Strategije ljudskih prava prema kojoj će, dodaje, njihov broj i status biti uređeni novim propisima koji će biti doneti do trećeg kvartala 2023. godine.
Za početak, uskoro se očekuje raspisivanje oglasa za 137 sudijskih pripravnika, dodala je Bjelogrlić.
Preuzmite android aplikaciju.
