Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је само у првом кварталу ове године извоз ИКТ услуга износио 786 милиона евра, што је раст од 44 одсто у односу на први квартал прошле године, а да се очекује рекордан годишњи извоз од четири милијарде евра.
Брнабић је нагласила и да је само од почетка ове године за чак 3 435 повећан број запослених у ИКТ сектору.
Она је данас у Влади Србије, на потписивању уговора са Европском банком за обнову и развој за обезбеђивање средстава за научну инфраструктуру, истакла да се претходних дана у јавности појавило много информација и полуинформација које се односе на стање у ИТ индустрији у Србији, али да оне нису истините.
Брнабић је рекла да се у свету дешава извесно успоравање у ИТ сектору, али да се то не прелива на Србију.
“Информације које сте могли да прочитате у неким медијима о значајном успоравању ИКТ сектора у Србији нису истините. Извесно успоравање у свету се дешава, али у нашој земљи то није случај. Да, постоје неке компаније које смањују број запослених, али је много већи број фирми које тек отварају центре у Србији, као и наших компанија које расту или нових домаћих компанија које настају. Ми и даље у 2023. години видимо значајно увећање броја запослених у ИКТ сектору”, рекла је премијерка.
Она је нагласила да је само од почетка ове године, број запослених у ИКТ сектору повећан за чак 3.435, а да је у првом кварталу ове године извоз ИКТ услуга износио је 786 милиона евра, што је раст од 44 одсто у односу на први квартал 2022. године.
„Чак је извоз само у првом кварталу ове године, виши у односу на целу 2017. годину, када је био 740 милиона евра. А ако се вратимо 10 година уназад, целе 2012. извезли смо 375 милиона евра ИКТ услуга. Ове године очекујемо да ћемо извести чак четири милијарде евра“, рекла је Брнабић.
Председница Владе рекла је да је укупан број запослених у сектору ИКТ услуга у Србији већи од 100 хиљада.
“У првом кварталу ове године број запослених достигао је 105.400, што је за 17.000 људи више него у првом кварталу 2022. године када је било 88.600 људи и скоро дупло више него пре седам година, када је било само 55.000 људи, а тада смо то гледали као невероватну бројку“, рекла је Брнабић.
Она је нагласила да је просечна нето зарада у ИКТ сектору данас 206.169 динара а да је пре 10 година, 2012, била четири пута мања и износила 52.682 динара.
„То показује колико смо успели да променимо Србију, колико смо прилика и шанси створили, пре свега за младе, иновативне и креативне људе”, рекла је премијерка.
Брнабић је навела и да велику захвалност за овакав успех ИТ индустрије у Србији дугује и образовним институцијама, које су се брзо адаптирале на нов начин рада.
“Те 2017. године увели смо програмирање као обавезни предмет у основне школе. Затим средње школе, високошколске установе, пре свега технички факултети, они су у великој мери заслужни за овај успех. Онда наши научно технолошки паркови, којих данас у Србији има чак четири – сви они су носиоци овог развоја и на томе им се срдачно захваљујем“, рекла је Брнабић и ддоала да ће средства која су данас обезбеђена додатно помоћи тај раст.
„Србија ће наставити да се етаблира као једна од најнапреднијих технолошких дестинација у Европи, а то ће осигурати да млади људи остају у Србији, да остају у својим срединама, да не иду сви у Београд и Нови Сад, јер је овај кредит посебно важан за Чачак, Ниш и Крушевац. Успећемо да додатно вратимо људе који су отишли у иностранство, а тај тренд повратка високообразованихм стручних младих људи, већ видимо у претходним годинама”, рекла је премијерка.
Уговором који је данас потписан у Влади Србије обезбеђено је 80 милиона евра, од чега је 70 милиона евра намењено за додатну изградњу научно- технолошких паркова (НТП) а 10 милиона за БИО 4 кампус у Београду.
Уговор о зајму потписали су министар финансија Синиша Мали и директор за регион Западног Балкана и канцеларије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Србији Матео Коланђели, а уговор о пројекту премијерка Ана Брнабић, Коланђели и директори три научно-технолошка парка, нишког Милан Ранђеловић, чачанског Мирко Пешић и крушевачког Мартина Манојловић.
Преузмите андроид апликацију.
