Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je saradnja civilnog društva i organa uprave veoma važna.
Na skupu „Predstavljanje smernica za podršku EU civilnom društvu u regionalnom proširenju“, Brnabić je rekla da postoji čitav niz propisa koji uređuju ovu oblast i da je poslednjih godina unapređena u procesu donošenja tih propisa.
„Trenutno predstavnici civilnog društva učestvuju u izradi nove Strategije zaštite podataka o ličnosti za period 2023 do 2030. godine kao izuzetno važnom dokumentu po kome će Srbija biti jedna od prvih zemalja u Evropi, ako ga usvoji. To su etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije koje će odrediti pravac u obezbeđenju pravnog okvira u oblasti zaštite podatka o ličnosti uz korišćenje softverskih rešenja“, kazala je premijerka.
Dodala je da u procesu medijskih zakona u skladu sa medijskom strategijom i akcionim planom, takođe učestvuju organizacije civilnog društva, medijska i novinarska udruženja.
„Posebno želim da istaknem da bi Vlada Srbije usvojila startegiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period od 2022 do 2030. godine, kao i akcioni plan za njeno sporvođenje i tu posebnu zahvalnost dugujem Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zato što je ova strategija nešto što smo mi čekali preko 10 godina“, rekla je Brnabić.
Istakla je da je, u kontekstu smernica EU, važno spomenuti da Srbija izdvaja značajna budžetska sredstva za pomoć programima i projektima udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva.
Premijerka je najavila da će prvi sastanak u ovom mandatu sa prestavnicima civilnog sektora održati 21. decembra.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov kazao je da je to Ministartsvo primenjivalo različite mehanizme za saradnju sa civilnim društvom, koji su prepoznati od instuitucija javne uprave, ali i međunarodne zajednice.
Istakao je da je inicirano imenovanje kontakta za saradnju sa civilnim društvom, osoba zaduženih za saradnju sa civilnim društvom na nacionaolnom, pokrajinskom i lokalnom nivou,a sve to ima za cilj primenu principa i postizanje evropskih standarda u saradnji sa civilnim sektorom.
„Ministartsvo za ljudska i maninska prava i društveni dijalog je uspostavilo uspešnu primenu smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javna politika i nacrta, odnosno predloga propisa koje ja Vlada usvojila 2020. godine“, rekao je Žigmanov.
Naglasio je da će resorno Ministarstvo nastaviti da unapređuje sistemski i otvorn dijalog sa prestavnicima civilnog sektora i time doprinese uspostavljanju saradnje kojoj Srbija teži u okviru procesa pristupanja EU.
Dodao je da je važno da se kontinuirano sagledava gde se Srbija nalazi na evropskom putu.
Šef delegacije EU u Beogradu Emanule Žiofre rekao je da je uloga civilnog društva veoma važna u razmevanju i približavanju uprave građanima.
„Siguran sam da se danas bavimo smernicama zbog toga što je Srbija na evropskom putu i što želi da bude članica EU“, rekao je Žiofre.
Kazao je da se, kada je reč o procesu pristupanja EU, civilno društvo smatra ključnim kriterijumom koji zemlje kandidati moraju da ispune.
Zamenica predsednice Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, Dubravka Filipovski, istakla je da civilni sektor predstavlja važan korektiv društva.
Naglasila je da prestavnici tog sektora učestvuju u radu pojedinih skupštinskih odbra, poput Odbora za evopske integracije i Odbora za zaštiti životne sredine.
Ona je navela da se njihovo mišljenje poštuje i navela primer novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je na inicijativu civilnog sektora bio povučen iz skupštiske procedure na doradu.
Preuzmite android aplikaciju.
