Премијерка Ана Брнабић састала се данас са представницима више од 60 удружења пољопривредника из Србије и уз присуство министарке пољопривреде Јелене Танасковић представљен је буџет за субвенције у аграру у 2024. који ће износити 119 милијарди динара, али и планови за унапређење пољопривреде.
На састанку је најављено формирање Пољопривредне коморе Србије, како би се пољопривредним произвођачима пружила могућност да кроз такво тело штите своје интересе на тржишту.
Већи део састанка протекао је у питањима пољопривредника председници владе и министарки, како би сва отворена питања у вези са функционисањем субвенција била разрешена, а свако од пољорпивредника имао је могућност да изнесе своја питања, дилеме и предлоге за додатно побољшање пољопривредне производње у Србији.
На састанку је предочено да субвенција од 300 евра по хектару за сертификовано семе ратарима неће утицати на договорене и планиране субвенције за друге гране пољопривреде.
„Циљ је да кроз дијалог превазиђемо све изазове са којима се српска пољопривреда може суочити у будућности. Није могуће предвидети све проблеме са којима ће се поједине гране пољопривреде суочавати у наредној години, али је важно да се они решавају на принципима солидарности и у договору са осталим гранама. Неопходно је креирати систем у којем сви разумемо да смо заједно јачи и да је Србија јака само ако међусобно сарађујемо и имамо јасну визију развоја наше пољопривреде“, рекла је Брнабићева.
Она је пољопривредницима поручила да је важно да се ствари у српској пољопривреди мењају, како би она сутра била конкурентнија, узимајући у обзир промене које доносе развој нових технологија и климатске промене.
Брнабићева је нагласила да домаћа пољопривреда мора да се прилагоди и мења и да је неопходно да почну да се користе савремене технологије.
„Без обзира на величину наших земљишних ресурса, нећемо бити конкурентни без иновација“, поручила је Брнабићева.
Премијерка је рекла да не постоје „стране“ већ да би сва удружења, представници владе и надлежних министарства увек требало да „седну за сто, разговарају и донесу решења“.
Председник Скупштине удружења пољопривредних произвођача Суботице Мирослав Матковић рекао је да је њихов предлог да расподела буџета за наредну годину буде усклађена са испуњењем захтева које су изнели у протеклом периоду, а који се тичу повећања субвенција, укидања акцизе на гориво, али и олакшице код рефинансирања кредита и исплата дуговања.
„Наш предлог је да се средства ускладе са испуњењем онога што је договорено у Кисачу. Да остане субвенција од 35.000 динара по хектару, да се уреди проблем дуговања ПИО фонду, затим остане ограничење цене горива и рефакција, такође и финансирање и рефинансирање кредита, са један одсто камате“, рекао је Матковић.
Он је рекао да је премијерка данас током састанка казала и да би требало да буде усмерена већа пажња на ратаре, јер имају велике губитке и вишкове меркантилне пшенице које нису извезене.
„Што се тиче кредита за пољопривредну производњу, добили смо најаву да ће од 1. фебруара камате бити један одсто, а када је реч о гориву да више не скупљамо фискалне рачуне него да се кроз систем преко агрокартице одузима количина купљеног горива – до прописаног лимита за куповину по субвенционсаној цени. Такође, за рефакцију од 50 динара по литру, обезбеђено је додатних 14 милијарди динара, додатно на буџет за пољопривреду од 119 милијарди динара“, рекао је Матковић за Тањуг након састанка.
Милета Сланкаменац испред Иницијативе за опстанак пољопривредника рекао је да је циљ за који се они залажу да до 2025. године 10 одсто републичког буџета буде опредељено за пољопривреду.
„Генерално гурамо то да републички буџет за пољопривреду буде најмање 10 одсто. Циљ је да изгурамо то до 2025. године. Такође, оно што је договорено још у мају, везано за сточаре јесте да се ништа не мења. Треба да видимо и како ће се давати оних 17.000 динара од 35.000 динара субвенције по хектару, то је још спорно, јер неће бити директно“, рекао је Сланкаменац.
Истиче да би било добро да се почетком 2024. године отвори проблем прерасподеле средстава малим пољопривредницима.
„Иницијатива се залаже од почетка за то да се малима да више, за 2024. годину не може, али би било добро да почетком године кренемо у ту причу. О прерасподели малим сточарима, малим ратарима, малим произвођачима да по јединици површине, односно по броју стоке, иде некако пропорционално више, да би се оснажила та мала газдинства и да би људи остајали на селу“, рекао је Сланкаменац.
Овај састанак свих удружења пољопривредника са премијерком и ресорним министром, организован је први пут, а за циљ има успостављање дијалога пољопривредника и Владе Србије као и транспарентност субвенција за сваку област пољопривреде, које ће у 2024. години бити на рекордном нивоу.
Овај вид дијалога иницирала је Брнабићева, како би на једном месту сточари, ратари, воћари, пчелари, виноградари и сви остали, без обзира на величину своје организације, јасно знали ко шта добија, колико добија, под којим условима добија и какве резултате у односу на то сви очекују.
Најављено је да је план да се овакав састанак одржава на свака три месеца, а састанак поводом уписивања парцела у еАграр планиран је у наскоријем року.
Брнабићева је истакла да је намера да овакви дијалози између пољопривредника и владе буду редовни, како би заједничким снагама континуирано радили на додатном унапређењу положаја пољопривредник произвођача.
Mali: Nakon rebalansa moguće novo povećanje plata i penzija već polovinom 2024.
Преузмите андроид апликацију.
