Danas obeležavamo dan kada smo spasli arheološko nalazište Vinča-Belo brdo, rekla je premijerka Ana Brnabić prilikom obilaska tog lokaliteta i najavila da će u naredne tri-četiri godine u projekat biti uloženo više od 10 miliona evra.
„Nalazimo se na lokalitetu koji čuva blago staro sedam hiljada godina. Mi smo posle više decenija prvi put zaustavili propadanje lokaliteta. Moja poruka danas je da obeležavamo dan kada smo prvi put zaustavili propadanje lokaliteta i spasili arheološko nalazište Vinča-Belo brdo. I to je ono najvažnije što smo uradili. To je prvi korak na jednom dugom putovanju“, rekla je Brnabić novinarima.
Ona je zahvalila timu arhitekata koji je pobedio na konkursu i izradio inspirativno rešenje.
„Mnogo koraka ima, ali prvi korak smo završili zahvaljujući partnerstvu sa SAD i ambasadorovim fondom. Zaštitili smo propadanje i eroziju nalazišta i sad možemo spavati mirno i da se ne ponavlja da deo arheološkog nalazišta ide u Dunav“, navela je Brnabić.
Sledeći korak, prema njenim rečima, jeste kolektor i sistem za izradu preradu otpadnih voda kako bi se zaštitila reka Bolečica koja je, kako kaže, jedna od najzagađenijih na teritoriji Beograda.
„Veliko deo problema ćemo resiti kolektorom, kako za nalazište tako i za čitavo naselje Vinča u opštini Grocka. Drugi deo problema će se resiti izgradnjom velikom prečišćivanja za otpadne vode, posle ćemo raditi obaloutvrdu, biciklističku stazu…Treće što sledi jeste izgradnja naučnog centra za istraživanje neolita i izgradnja vizitorskog centra“, rekla je Brnabić.
Premijerka je istakla da će u čitav projekat u naredne tri-četiri godine biti uloženo preko 10 miliona evra, od čega najmanje 1,5 miliona evra iz grada, a sve ostao iz budžeta Vlade Srbije čime se, kako je istakla, pokazuje drugačiji odnos prema kulturi i istorijskom nasleđu.
Odgovarajući na pitanja novinara kako saniranje klizišta u Vinči utiče na očuvanje kulturne baštine, Brnabić je rekla da se ovim zaustavilo, ne samo propadanje arheološkog nalazišta, već i potpuno nestajanje jednog ovakvog lokaliteta.
„Sećam se kada sam prvi put rekla da ovaj projekat mora biti prioritet, kada sam čula da svake godine zbog klizišta, deo po deo, arheološkog nalazišta koje je jedno od najvažnijih na svetu odlazi nepovratno u Dunav. Da smo imali ovakav odnos, kao što smo imali prethodnih pet decenija, još jednu narednu deceniju više ne bi postojalo. Tako da smo morali hitno da regujemo i da radimo na sanaciji, a onda smo gledali da sledeći korak bude kakoda predstavimo to svetu“, rekla je ona.
Brnabić je dodala da očekuje da će dolaziti ovde ljudi iz čitavog sveta, pogotovo kada se napravi Naučno-istraživački centar.
Naglasila je da imamo odlične odnose sa SAD i da ima ljudi koji su studirali kulturu iz doba neolita u SAD i vratili se upravo ovde da rade.
„Uvek tražimo kako možemo da pokažemo odgovornost, tražimo projekte na kojima možemo da radimo. Moramo da imamo odgovornost prema prošlosti, odgovornost prema budućnosti i šta je ono što mi ostavljamo budućim genaracijama, što spasimo i sačuvamo za njih, ali i kakvog to smisla ima za širu zajednicu“, rekla je ona.
Brnabić se osvrnula i na projekat Caričin grad u opštini Lebane.
„Arheološko nalazište koje je aktivno od 1912. godine, i prvi put smo ga mi ove godine ogradili, da ljudi više ne bi mogli slobodno da uđu i da uništavaju, da kradu. Postoji vlast u Srbiji koja razume važnost, koja je dovoljno odgovorna da to sačuva. I mi tamo imamo radove na Vizitorskom centru. To će mnogo značiti i stanovnicima u opštini Lebane“, rekla je ona i dodala da je već privatizovan hotel koji je bio potpuno ruiniran nakon prve privatizacije 2004. godine.
„Sva ta arheološka nalazišta, kao i bilo koji sličan lokalitet imaju nekako širi značaj za lokalnu zajednicu, ali država mora to da prepozna i da stane uz to“, rekla je ona.
Preuzmite android aplikaciju.
