Britanija postaje sve zatvorenija ekonomija zbog Bregzita, a štetne dugoročne implikacije na produktivnost i plate koštaće prosečnog radnika svake godine 470 funti (577 dolara) do kraja decenije, procenjuje se u jednoj studiji objavljenoj danas.
Autori studije su vanredni profesor na Londonskoj školi ekonomije Svati Dingra, koji će se u avgustu pridružiti Odboru za monetarnu politiku Banke Engleske, i istraživači tink-tenk centra Rezolušn fondacije. Pandemija kovida-19 koja je izbila u januaru 2020, neposredno nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju, iskomplikovala je analizu ekonomskih uticaja samog Bregzita, prenosi Rojters.
Nova trgovinska pravila nakon Bregzita, koja su stupila na snagu u januaru 2021, nisu dovela do trajnog pada britanske trgovine sa EU u poređenju sa ostatkom sveta, za razliku od ranijih očekivanja mnogih analitičara, navodi se u istraživanju.
„Umesto toga, Bregzit je imao difuzniji uticaj kroz smanjenje konkurentnosti i otvorenosti Velike Britanije za trgovinu sa širim spektrom zemalja. To će na kraju rezultirati smanjenjem produktivnosti, a takođe i realnih plata radnika”, kaže Sofi Hejl, ekonomista Rezolušn fondacije, preneo je Tanjug.
Britanska vlada je u reagovanju na ovaj izveštaj saopštila da radi na novom zakonodavstvu kako bi podstakla ekonomski rast, te da je trgovinska razmena sa EU sada iznad nivoa pre pandemije.
Britanija nije izložena carinama na izvoz robe u EU, ali postoje druge, veće regulatorne barijere.
U izveštaju se navodi da će neto efekat tih barijera smanjiti produktivnost u celoj privredi za 1,3 posto do 2030. godine uz nepromenjen nivo trgovinskih odnosa, što znači da će godišnje plate realno pasti za 1,8 odsto ili za 470 funti po radniku.
Preuzmite android aplikaciju.
