У време превирања унутар Српске народне слободумне странке коју је основао Светозар Милетић, а поготово након његове све мање присутности у политичком и јавном животу, некадашњи политички лист Застава, кога је такође Милетић основао, доживео је реорганизацију и добио опозициону контру – политички лист Браник.
Повод за оснивање политичког листа „Браник“
Политички лист Браник настао је 1885. године, у време када је Милетић, већ био болестан и изморен од затвореничког кажњавања. Повод за то био је сукоб у мишљењу између предводника Милетићеве странке, а чији се сукоб потом пренео и на Милетићев тадашњи политички лист Застава. Сукоб се понајвише односио на лидере Јашу Томића и Мишу Димитријевића.
Првобитно је основан политички лист Застава, 1866. године који се текстовима залагао за српска прва, српску независност и уопштено једнакост права свих народа потчињених од тадашње Аустроугарске монархије. Милетићева политичка уверења била су прожета и у странци Српска народна слободоумна странка коју су чинили велики број академика вођених истом идејом. Ти исти академици који су сачињавали део странке, чинили су и групу која је писала и за часопис. Када је Милетићев ауторитет принудно отргнут од странке и политичког листа, долази до раздвајања у изражавању и пропагирању ставова.
Српску народну либералну странку основали су Миша Димитријевић, Илија Вучетић и Михаило Полит Десанчић. Истовремено је то означило и оснивање новог политичког гласила „Браник“.
Идеје и личности окупљене око листа „Браник“
Недуго након 1885. године, године када је часопис Браник основан, Миша Димитријевић бива убијен. Иако су његове идеје либералнијег приступа за очување српске јединствености и права унутар Аустроугарске биле видљиве и пре оснивања часописа, са покретањем сопственог часописа Димитријевић је постао присутнији у јавности и текстовима је много више нервирао своје противнике из Српске народне радикалне странке.
Личности које су га подржавале на политичкој сцени, а тиме и у часопосу, били су махом интелектуалци и ученији људи. Такав публицитет Димитријевићу је помогао његов приступ који је био умеренији и блажи спрам оног што је делио Томић у својим редовима.
Димитријевић, свакако не особа која би одустала, у неким својим текстовима постао је поприлично иритантан за Јашу Томића, те га из беса Томић убија 1900. године.
У некадашњем новосадском политичком листу Браник, још за Димитријевићевог живота, био је постављен Никола Јоксимовић за уредника. Након његове смрти Јоксимовић је и даље уређивао часопис, али у договору са др Михаилом Политом Десанчићем.
Политички лист Браник излазио је све до првог августа 1914. године, а након тога, код народа који је делио са Димитријевићем исте идеје, Браник је могао да се оживи само у сећању.
Како год, часопис је ипак највише остао упамћен по трагедији која је задесила његовог оснивача и од кога се суштински говор о историји часописа никада није могао одвојити.
Преузмите андроид апликацију.
