Здравље мозга може се очувати правилном исхраном, физичком активношћу, квалитетним сном, друштвеним контактима и менталном стимулацијом, док стручњаци упозоравају да „браин боостер“ суплементи често немају довољно доказа о ефикасности.
Постоји тренутак у животу када уђете у собу и потпуно заборавите зашто сте ту. Онда стојите неколико секунди, гледате у зид и покушавате да ресетујете сопствени мозак као Wи-Фи рутер који је одлучио да данас не сарађује.
Наравно, одмах креће драма у глави: “Готово је.” “Почиње.” “Да ли сам управо ментално остарила?” Мирно. Ваш мозак није дао отказ. Само више није у двадесетим и искрено – ни ви нисте. И то је потпуно нормално.
Баш као што колена једног дана почну да преговарају са степеницама, а сан постане луксузна категорија живота, и мозак се мења. Спорије процесуира неке ствари, другачије складишти информације, али често постаје бољи у великој слици, искуству и интуицији. Дакле: није крај система. Само упдате верзије.
Прва ствар коју мозак обожава? Кретање.
Да, знам. Није секси одговор. Сви смо се надали тајној капсули која решава све док седимо и гледамо серије. Али реалност је мање гламурозна: ходање, пливање, бицикл, лагана физичка активност.
Чак и обична шетња ради нешто врло елегантно – повећава доток крви до мозга. Другим речима: ваш мозак буквално воли да га прошетате. Око 150 минута умерене активности недељно често се препоручује за опште здравље и подршку когнитивним функцијама.
Друга ствар? Нови изазови.
Мозак мрзи монотонију. Ако сваки дан изгледа исто, он прелази на енергетски штедљив режим. Зато ново хобије, страни језици, инструменти или чак нешто једноставно попут новог рецепта или другачије руте шетње могу да буду мали ментални тренинг.
Јер истина је мало брутална: мозак воли да ради. Само не воли досаду.
Треће – људи. Да, чак и ако сте особа која обожава да буде сама и каже “мени нико не треба”.
Мозак није фан потпуне изолације. Дружење, разговор, кафа са пријатељима, смејање глупостима – све то није само “социјални живот”, него и мала теретана за ментално здравље.
И онда долазимо до хране, јер наравно да све заврши код фрижидера.
Ако нешто прија срцу, велике су шансе да прија и мозгу: воће, поврће, интегралне житарице, риба богата омега-3 мастима, маслиново уље. Укратко: мање хране од које после ручка имате егзистенцијални умор, више хране која не прави хаос организму.
А сада део који нико не воли да чује: алкохол.
Једна чаша вина звучи филмски. Седам уз “под стресом сам” – мање елегантно за мозак. Претеривање може бити повезано са лошијим здрављем мозга, па равнотежа овде ипак има смисла.
И молим вас, причајмо о магичним суплементима.
Интернет их продаје као да ћете попити капсулу и сутра решавати квантну физику док памтите све ПИН кодове из 2009. Реалност? За многе популарне “brain booster” додатке нема довољно јаких доказа да драматично мењају памћење или функцију мозга. Неки могу имати место у специфичним ситуацијама, али нису универзални чаробни штапић.
На крају, највећи “аnti-aging” трик за мозак звучи скоро досадно једноставно: крећите се, спавајте, учите нешто ново, једите пристојно и останите повезани са људима.
Јер мозак можда стари, али не мора одмах да почне да глуми заборавног главног лика из сопствене дрaме.
Преузмите андроид апликацију.
