Ratkapna je zapretio pripadnicima policije da će biti revanšizma ukoliko dođe do promene vlasti.
Božo Prelević zvani Ratkapna, lažni „nevladini“ aktivista koji je uvek bio uz žute dosmanlije a sada odani vojnik Dragana Đilasa, ponovo je počeo da preti a ovog puta na njegovoj meti se našla srpska policija koja štiti ustavni poredak i zakone naše zemlje.
Prelević je prilikom obraćanja malobrojnoj grupi opozicionara koji blokiraju Ulicu Kneza Miloša rekao da je prilikom intervencije jedinica MUP-a Republike Srbije oko zgrade gradske skupštine i hapšenja jednog broja studenata „upotrebljena nezakonita sila“.
On je tom prilikom zapretio pripadnicima policije da će biti revanšizma ukoliko dođe do promene vlasti.
„Policija veruje da neće dođi do promena, a ja ih molim da shvate, da kada doće do promena, da će oni ostati ovde sa nama“, rekao je Prelević.
Već je jednom pokušao da uništi srpsku policiju
Podsetimo, posle obojene revolucije 5. oktobra 2000. Ratkapna je kao „oslobodilac“ uleteo u zgradu MUP-a u Kneza Miloša i zaseo u fotelju ministra. Pod oreolom koministra preuzeo je sve uzde i upravljao policijom, a sve vreme zaboravljajući da je samo jedan od trojice ministara i da mora da sarađuje sa dvojicom kolega iz SPS-a i SPO-a. Grabeći vlast, samoproglašeni despot vladao je 2000. i 2001. godine.
Za ovo kratko vreme uspeo je da građane pretvori u taoce rastućeg „zemunskog“ klana, koji je od dolaska Bože Ratkapne dobio vetar u leđa i počeo da preuzima trgovinu narkoticima.
Parelalno sa dolaskom Bože Ratkapne Srbiju zapljuskuje talas brutalnih i jezivih otmica dece i imućnih građana. U kidnapovanjima su korišćene i policijske uniforme koje su vojnici Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma uredno nosili. Za otmice, za Prelevićevo vreme u MUP-u, „zemunci“ su inkasirali 6.650.000 maraka. Za ove milione se ne zna gde su završili i ko je sve učestvovao u raspodeli plena.
Božo Ratkapna se nije dugo zadržao na mestu jednog od trojice koministara unutrašnjih poslova i tu funkciju je vršio od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine.
U sledećoj Vladi Srbije na čijem čelu je bio Zoran Đinđić, Prelević je bio savetnik ministra unutrašnjih poslova. Ni tu se nije dugo zadržao. Podneo je ostavku na funkciju 5. oktobra 2002. godine zbog “neslaganja sa vrhom policije”. Izvori iz MUP-a, pak, tvrde da je Prelević pokušao da destabilizuje srpsku policiju na isti način na koji su njegove kolege iz DOS-a, po nalogu sa Zapada, uništile vojsku.
Uvek protiv interesa Srbije
Prelević je formalno otišao sa vlasti, ali je sve vreme bio blizak režimu Demokratske stranke. Redovno se pojavljivao u medijima, nekada kao advokat, a nekada kao “novinar”. Ipak, postojala je jedna konstanta – uvek je žestoko napadao srpsku državu i njene interese koja god tema daje bila u pitanju.
Tako je svojevremeno slavio hapšenje generala Ratka Mladića i njegovo isporučivanje Hagu nazvao “velikim uspehom”, nekada je branio omiljenu Kurtijevu Srpkinju Radu Trajković, a nekada je pričao notorne gluposti poput one da izgradnja auto-puta Kruševac – Čačak nema smisla!
„Treba da se ulaže u ono što donosi veći profit, a ne u glupi auto-put koji ide preko Kruševca za Preljinu“, rekao je jednom Prelević.
Retko ko ne shvata da je saobraćajna infrastruktura neophodna za razvoj ekonomije, tako da se neznanje ne može uzeti kao olakšavajuća okolnost barem formalno obrazovanom Preleviću. Radi se svakako samo o neargumentovanom kritikovanju svega što donosi korist našoj zemlji.
Krađa ratkapni
Prelevića inače iz mlađih dana, dok je još bio sudija, prati i nadimak koji uporno želi da sakrije – Boža Ratkapna.
Naime, u prethodnom životu koga očigledno ne želi da se seća, on je bio sudija Petog opštinskog suda na Voždovcu, u čijoj neposrednoj blizini se nalazi i policijska stanica Voždovac.
Policajac je jednog dana uglednog sudiju zatekao u krađi ratkapne sa automobila.
Nije ni znao da je u pitanju „ugledni“ sudija pa ga je zbog krađe ratkapne priveo u stanicu. Kada se Prelević legitimisao, načelnik policije je brže-bolje pozvao predsednika suda.
Priča se da je ponuda glasila da podnese predlog za svoje razrešenje ili da se protiv njega pokrene krivični postupak.
Više je nego jasno koju je opciju tadašnji sudija izabrao. Možda je baš zbog toga kod njega rođena mržnja prema MUP-u, jer će samo nekoliko godina posle toga pokušati da srpsku policiju razruši, što mu, na svu sreću, nije pošlo za rukom.
Ne kriju da žele haos: Sraman poziv đilasovca na Majdan u Beogradu! (FOTO)
Preuzmite android aplikaciju.
