Valeri Božinov, bugarski napadač i nekadašnji igrač Partizana, i dalje ne misli da okači kopačke o klin, našao je svoj mir u bugarskoj ekipi „Septemvri“ iz Sofije i trese redovno mreže.
U intervjuu datom poznatom italijanskom novinaru Đanluki Di Marciju govorio je o mnogim temama, ali je ponovo objasnio kako je na njegovu asistenciju prvi čovek Fiorentine Panteleo Korvino doveo Nikolu Milenkovića i Dušana Vlahovića.
„Igrao sam u Partizanu i mnogo dobrih igrača je prošlo pored nas. Ali, Dušan još nije napunio 16 godina, ali je već bio drugačiji, dok ovo pričam prolaze mi slike iz tog vremena. Imao je svest o svojim kvalitetima i želju da dođe do vrha. Rekao mi je „ja ću biti Ibrahimović Balkana“. Želju da osvoji svet do tada nisam video, bio je lud. Razmišljao je samo o terenu, trenirao je intenzivno, sa neobičnom posvećenošću za njegove godine“, istakao je ne prvi put Božinov.
I onda mu je jednog dana zazvonio telefon, sa druge strane biuo je Korvino, kako je Bugarin naglasio „njegov fudbalski otac“.
„Kakvi su Vlahović i Milenković, da ih uzmem? Rekao sam mu da ih apsolutno uzme i da će za dve-tri godine utrostručiti vrednost. Dušan je imao ludu želju da stigne na vrh i danas ima kvalitete da postane jedna od najboljih napadača na planeti. Nikola je u Seriji „A“ mnogo napredovao, on ima neverovatne tehničke i fizičke sposobnosti“.
Rečeno, učinjeno. Danas je Vlahović u Juventusu, Milenković je još u Fiorentini, ali njihove cene su daleko nadmašile ulaganja. Vlahovićevo vreme u Torinu će tek doći.
„Nije lako igrati u Juventus, pogotovo ako si mlad i dobro plaćen. Ali, Dušan je od onih koji podnosi pritisak. U svemu je kao ja. Sigurno mu je teško kad ekipa ne trči dovoljno, ali mislim da je to normalno. On može da napravi razliku, želi da promeni igru. Može da ide visoko. Često razgovaramo, bar jednom nedeljno i vidim u njemu istu glad kao kad sam ga upoznao sa 16 godina“.
Pričao je Valeri o svojoj italijanskoj karijeri, velikim saigračima iz Juventusa, ali ni posle 20 godina prodi igranja nije se umorio.
„Ne želim da stanem, menjao sam timove da bih našao golove i spokoj. Za 20 godina karijere mnoge stvari mogu da se promene, mnogi drugi bi voleli da krnu drugim putem. Ali, koja je svrha življenja sa žaljenjem? Uvek moramo da gledamo unapred. Nekad sam igrao sa velikim šampionima, sigurno ne mogu da se požalim. Toliko ih je da ne mogu ni da ih sve imenujem“, zaključio je Božinov.
Preuzmite android aplikaciju.
