Српско—мађарски односи се, не без ваљаних разлога, данас перципирају као најбољи у историји, посебно новијој. Но, две земље и два народа су имали вишевековну и међусобно испреплетану прошлост.
Штавише, прва мађарска епска песма из 1476. године најуже је везана за Србију. У питању је дело које се мађарски зове A Szabács viadala, односно на српском језику Опсада Шапца.
Султан Мехмед II Освајач је планирао да преко тврђаве Шабац која је имала стратешки велики значај угрози целу земљу.
Угарску војску у борби против надируће османске опасности предводили су српски деспот Вук Гргуревић Бранковић (Змај Огњени Вук) и Влад Цепеш (познат касније као Дракула), као и Павле Кињижи.
У овој војсци било је и чешких војника у служби краља Матије Корвина. Опсада је почела 12. јануара, Матија Корвин је поставио логор, а отпочето је артиљеријско гађање града и први напад трајао је до почетка фебруара када је тврђави у помоћ притекла војска коју је водио Али—бег Михалоглу.
Турска посада се повукла из спољног у унутрашњи град шабачке тврђаве. Међутим, краљ Матија је направио неколико добрих стратешких потеза, угарска армија је кренула у сусрет турској, фронтално напала, повукла се и под окриљем ноћи задала одлучан ударац. Напокон, 15. фебруара 1476. године Шабац је пао у угарске руке.
Ова је победа далеко одјекнула и оставила огромног трага, скоро као одбрана Београда тачно две деценије касније.
Јунаштво ових војника се мерило са храброшћу Хуњадијевих трупа из 1456. године, а занимљиво, оба пораза је претрпео исти смански султан, освајач Цариграда Мехмед II. Под Београдом је и сам тешко рањен, а под Шапцем, тврђавом која је у његово доба изграђена, за коју је говорио да држи угарског краља као мач под грлом, поражена је његова посада и Турци су истерани из града који су сами и саградили. Настала је и епска песма, прва на мађарском језику, која се певала на двору у Будиму. Овај једини споменик епске поезије на мађарском језику се састоји од 150 стихова испеваних у десетерцу са парном римом.
Шабац је на тај начин опеван и код Мађара, а војска коју су предводили угарски краљ са својим војсковођама, српски деспот и влашки војвода, и која је извојевала једну од најсјајнијих хришћанских победа у време када су Турци ишли ка врхунцу моћи постала је тако бесмртна.
A Szabács viadala је изнимно важан споменик угарске, али и словенске и уопште европске књижевности, а део, односно први стихови у преводу колеге Марка Чудића и Л. Кузмановића гласе овако:
А Стремљанин што се ту стеко
Дубину рова дуго је гледо –
Јер онај што Шабац створи
На топове се многе ослони –
Па се врати хитро белом граду
Краљевоме граду Београду
И бродова што је тамо било
До Дунава града опловило
Матија их Савом повукао
И Шапцу их граду дотеглао:
Рају силну у круг поставио
Вел`ку тврђу води направио
Силне лађе у ровове пловне
Топовима да бедем оброне
Све бродове и дрвене шајке.
Кремен пушка` са тврђаве ројним
И стрелама многим и надбројним
С анџаром и ђулетом грдним.
Аутор: Проф. др Борис Стојковски
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Бориса Стојковског можете прочитати овде:
Boris Stojkovski: O prvoj mađarskoj štampanoj knjizi povodom njene 550. godišnjice
Преузмите андроид апликацију.
