Ove dve godine pandemije korona virusa (COVID-19) dale su dodatan zamah i krila različitim teoretičarima zavere, pseudonaučnicima, antivakserima, ravnozemljašima i raznim drugim vrlo opskurnim pojavama.
Prevashodno, oni su svoje delovanje usmerili na internet i društvene mreže, u nameri da ospore dostignuća medicinske nauke, te da, suštinski, ugroze i ljudsko zdravlje. To se dobro vidi i u našoj zemlji gde, uprkos izuzetno brzoj, efikasnoj organizaciji vakcinacije, te dostupnosti svih vakcina, mnogi odbijaju da koriste ovaj civilizacijski napredak dajući za to najbesmislenija opravdanja i padajući neretko u najčudnije teorije o njihovoj štetnosti.
Istoričari se sa ovakvim pojavama na svom naučnom terenu susreću svakodnevno.
Pseudoistoričari, često nazivani autohtonisiti, novoromantičari, okupljaju se oko teze Srbi narod najstariji, te bombarduju internet somnabulnim i krajnje besmislenim tezama, po kojima su Srbi narod star više hiljada godina, a dokazi koje uzimaju za to su tek potpuno nerazumni i nelogični.
Jedna od omiljenih nauka, kojom pseudonaučnici vole da se igraju jeste i genetika.
No, kao što ne poznaju filologiju, istoriju, arheologiju, ponajmanje su kompetentni da se bave medicinom, odnosno genetikom. U tom kontekstu ove estradne pojave koje sebe nazivaju poznavaocima prave istorije određuju putem DNK ili haplogrupa koliko hiljada godina su Srbi stari i koji su sve delovi kosmosa pripadali Srbima u davnoj prošlosti. Iako je poznato da haplogrupe ni na koji način ne mogu da odrede nacionalnost, te da se i one same granaju na više podgrana, pseudoistoričarima to nimalo ne smeta da izmišljaju nekakva genetska istraživanja po kojima su baš Srbi najstariji narod na svetu.
Jedan od idola pseudonaučnika Rus Anatolij Kljosov odavno je od strane ruskih genetičara (i nauke uopšte) označen kao šarlatan i njegove teorije su odbačene kao sasvim irelevantne, pa i bez ikakvog smisla i utemeljenja.
Genetička genealogija ne može da utvrdi koji je narod najstariji, već donekle može da pomogne da se utvrde neke činjenice vezane za migracije, mešanja stanovništva, ali pronalaženje nekih dalekih predaka te povezivanje po osnovu nacije DNK analizom je apsolutno nemoguće.
U ozbiljnoj istoriografiji nikada nije vođeno takmičenje koji je narod najstariji, niti se takvome čemu ikada poklanjala pažnja.
Isto tako, DNK analiza je korišćena i koristi se prilikom određivanja starosti te eventualne povezanosti zemnih ostataka. Tako je vršena zarad utvrđivanja preciznijeg identiteta moštiju despota Stefana Lazarevića (poređenjem sa moštima kneza Lazara utvrđeno je genetsko poklapanje) ili Ričarda III 2012. godine u Velikoj Britaniji.
Na jednom ovakvom nivou moguće je utvrditi nečiji identitet ili približiti neke pretpostavke o mogućim rodbinskim vezama, ali tragati za najstarijim narodima preko genetike je naučno neutemeljeno i bez ikakve osnove.
Narodi i nacije su kategorije koje su nastajale vremenom.
Etnogeneza bilo kog naroda, ili bilo koje moderne nacije, bez obzira na njenu istoriju je vrlo komplikovano pitanje. Da bi se razumeo nastanak naroda, nacija, pa pre njih i etničkih identiteta ranijeg doba, osim dobrog poznavanja istorije, treba i razumevanje komplikovanih političkih i društvenih okolnosti.
Pseudoistoričari nijedno od ta znanja nemaju, imaju samo svoje teorije kojima najviše štete nanose upravo bogatoj srpskoj istoriji, vrednoj srpskoj kulturi i identitetu. Narod koji je dao Svetog Savu, Nikolu Teslu, Pupina, Milankovića ili pak Jefimiju, Isidoru Sekulić, Milenu Pavlović Barili ili Milevu Ajnštajn ima mnogo znamenitih ljudi i mnogo velikih momenata u svim aspektima svoje istorije. Pseudoistorijske teze nam nisu nimalo potrebne i treba ih sasvim ignorisati kao delo nekompetentnih ljudi.
Autor: Prof. dr Boris Stojkovski
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Borisa Stojkovskog možete pročitati ovde:
Boris Stojkovski: Ilarion Ruvarac i rađanje kritičke srpske istoriografije
Preuzmite android aplikaciju.
