Višegradska grupa ili V4 predstavlja savez centralnoevropskih zemalja Mađarske, Češke, Slovačke i Poljske. Grupa je nastala na samitu šefova država ili vlada u Višegradu, u Mađarskoj, 15. februara 1991. godine, ali koreni ovog saveza su mnogo dublji i sežu daleko u prošlost.
Vladislav Lokjetek je 1314. godine ujedinio različite delove Poljske, a 1320. godine se krunisao za poljskog kralja. Ratovao je na dva fronta, protiv Nemačkog viteškog reda (tevtonaca) i protiv češkog kralja Jovana Luksemburškog, koji je takođe polagao pravo na poljski tron i sa kojim se poljski vladar sukobljavao oko Šlezije. Vladislav Lokjetek je potražio pomoć svog zeta, ugarskog kralja Karla Roberta, kome je prethodno za ženu dao svoju ćerku Jelisavetu.
Uistinu, Karlo Robert jeste nastupao u interesu svog saveznika i tasta, a u Nađsombatu (današnja Trnava) došlo je 1327. godine do sastanka Jovana Luksemburškog sa ugarskim kraljem. Odmah nakon toga, češki kralj je krenuo na Krakov protiv Vladislava Lokjeteka, a o ovoj nameri Karlo Robert je odmah obavestio svog tasta.
Češki vladar je odustao, ali je sklopio savez sa Nemačkim viteškim redom, sa kojima je Lokjetek ratovao sve do 1332. godine. Ugarski kralj je svom poljskom rođaku pružao vojnu pomoć.
Vladislav Lokjetek je umro 1333. godine, nasledio ga je sin Kazimir Veliki i stekli su se konačno uslovi da dođe do izmirenja sukobljenih strana. Jovanu Luksemburškom pomirenje je odgovaralo jer imao ambicije ka nemačkom tronu, a već je u Nađsombatu sa Karlom Robertom dogovorio zajednički valutni sistem.
Do susreta Karla Roberta, Kazimira Velikog i Jovana Luksemburškog došlo je u Višegradu krajem oktobra i početkom novembra 1335. godine. Dogovorena je zajednička vojna saradnja protiv nemačkog cara i austrijskog vojvode. Jovan Luksemburški se odrekao prava na poljski tron, a Kazimir Veliki Šlezije. Pomeranija je ostala u posedu tevtonskog reda. Donete su i mere u cilju da se izbegne carina u Beču, te su gradovi Budim i Brno dobili pravo skladištenja robe. Košice su, pak, postale ugarski centar trgovine između Poljske i Rusije.
Jovan Turoci, ugarski hroničar, zapisao je o susretu u Višegradu da su se vladari tamo susreli i sklopili večni mir.
Pisao je i kako je organizovana velika gozba, te da su vladari pojeli mnogo hrane i pili vino. Karlo Robert je češkom kralju poklonio mnogo vrednih darova, poput srebrnih pehara, bisernih školjki, ali i jednu čudesnu tablu za šah.
Od 1336-1339. godine bilo je više zajedničkih vojnih akcija protiv nemačkih neprijatelja i time su odredbe sporazuma u Višegradu bile i konkretizovane.
Jovan Luksemburški je zauzeo 1336. godine severne delove Austrije, Karlo Robert pak Međumurje i slomio svoje protivnike porodicu Kesegi. Poljsko-ugarski sporazum je ojačan 1339. godine odredbom da ako neki vladar umre bez muškog naslednika onaj drugi će ga naslediti na tronu. Kao posledica zajedničkog valutnog sistema Češke i Ugarske, te ekonomskog dela sporazuma triju zemalja, započet je veliki ekonomski uspon Srednje Evrope tokom XIV veka. Zlatna forinta postala je vremenom najznačajnija valuta u ovom delu Evrope.
Mnogo vekova kasnije ponovo je ovaj savez stupio na evropsku scenu. Saradnja sve četiri zemlje na izuzetno visokom je nivou u svim oblastima, a u velikoj meri one dele i zajedničke vrednosti. Neretko, stoga, čujemo da su države Višegradske grupe sve značajnija snaga unutar Evropske unije i predstavljaju važan politički činilac na koga se mora računati u međunarodnim odnosima.
Autor: Boris Stojkovski
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Borisa Stojkovskog možete pročitati ovde.
Boris Stojkovski : Srpsko-turski odnosi. Istorijska perspektiva
Preuzmite android aplikaciju.
