Југославија и југословенство у периоду након пропасти и распада ове државе постали су својеврстан утопијски мит. Једна доста бучна, иако на срећу не бројна група, и даље ову земљу доживљава као неки пример среће и благостања. Један од њихових аргумената је и то да је у Југославији (под којом они подразумевају само творевину насталу након 1945), цветао заједнички живот јужнословенских народа, пре свих Срба и Хрвата.
Међутим, када се хронолошки сравне све државе у чијим оквирима су живела ова два народа у периоду од досељавања Словена у VII веку па до 1991. године, Срби и Хрвати су убедљиво најкраће живели управо у обе Југославије.
Но, кренимо редом. У најранијем периоду, који је уистину доста магловит, Срби и Хрвати, односно њихови владари признавали су врховну власт Византијског царства. Са сигурношћу се, међутим, може закључити да су све српске земље, као и простор који су населили Хрвати биле дуже под византијском врховном влашћу, него у обе Југославије. Срби и Хрвати су се, као што је добро познато, населили у периоду владавине цара Ираклија (610—641), тада су први пут и покрштени, али је пуна два века доцније то покрштавање спроведено још једно, у време цара Василија I (867—886). ако овоме додамо још и наредна три века, до доласка Стефана Немање на власт, односно смрти цара Манојла Комнина 1180. године, долази се до запањујућих закључака.
Иако је у овом дугом временском раздобљу било низ периода када су се и Срби и Хрвати борили против врховне византијске власти, те је и успешно свргавали, доба када су је признавали су дужа него постојање Југославије, а чак и краћи периоди су трајали више него рецимо власт Јосипа Броза.
Срби и Хрвати су, потом, били део и средњовековне Угарске. Док су Хрвати у оквирима ове државе били од 1102. године, помени Срба су све већи од XIII века. Угрубо речено, око три стотине година, историјски извори документују и Србе и Хрвате у Угарској пре Мохачке битке 1526. године. Са прекидима, обе југословенске државе (краљевина и комунистичка) постојале су мање од седам деценија.
Између век и по и 170 година (у зависности од простора) трајала је и османска власт над Угарском. Славонија и део Хрватске су били такође под турском управом, као и Срем и Барања. На овим просторима живели су, у неким местима и измешано, Срби и Хрвати. Дакле, и у Турској су живели дупло дуже него у Југославији.
Нововековни период донео је на међународну сцену две државне творевине у којима су ова два јужнословенска народа живела вековима. Током овог раздобља било је и периода сарадње, сукоба, суживота, али је и чињеница да су се у новом веку Хрвати почињали формирати као нација, те да су Срби и њихова средњовековна држава служили чак и као узор у појединим моментима историје. Хабзбуршка монархија, односно Аустрија и од 1867. године, Аустро—Угарска биле су државе у чијим оквирима су, поред других народа, живела и ова два јужнословенска. Од Карловачког мира 1699. године, па све до 1918. године, дакле нешто више од два века, или скоро три пута дуже него у оквирима Југославије, а само је цар Франц Јозеф владао скоро дупло дуже од Јосипа Броза.
И под Млетачком републиком, ова два јужнословенска народа били су дуго. Све до њеног укидања у доба Наполеона 1797. године, на простору Далмације који је признавао врховну власт Венеције живело је подоста Срба, а било је и Хрвата. И једни и други су посведочени у изворима, као и још неке јужнословенске популације означаване као Власи, Морлаци и слично.
Све ово сведочи да су Срби и Хрвати били, као и други народи уосталом, део великих европских и светских монархија. Некада су имали мање, некада више слободе у односу на централне власти. Суштински гледано, њихов историјски пут и етногенеза су у многоме различити. Све до преузимања Вуковог језика, хрватски језик се разликовао немало у односу на српски. Верска и културолошка компонента никако не смеју бити заборављене.
Ако историју посматрамо као целину, а то је једини исправан начин, југословенске државне творевине трајале су сразмерно врло кратко, Јосип Броз је владао мање него краљ Милутин, а Срби и Хрвати су најкраће заједно живели управо у ове две Југославије.
Аутор: Проф. др Борис Стојковски
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Бориса Стојковског можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
