Srpsko-mađarski odnosi, dobro je poznato, u modernoj istoriji uistinu nisu nikada bili na višem nivou. Lično prijateljstvo i bliski odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana predstavljaju kamen temeljac izgradnje zaista snažnih veza dvaju susednih zemalja na svim poljima.
Srbi i Mađari susedi su već više od jednog milenijuma, i u tom, zaista dugačkom vremenskom periodu, zbog različitih razloga ovi odnosi su imali svoje različite faze, uspone i padove, ali njihov intenzitet uvek je bio veoma visok.
Prva značajna epoha kada su srpsko-ugarski odnosi bili na vrhuncu bio je XII vek.
Na prestolu Raške sedeo je od oko 1112. godine župan Uroš I budući da je Srbiji najveći neprijatelj u to vreme Vizantija, župan Uroš I morao je da sklapa saveze. Ugovorena je stoga udaja njegove ćerke Jelene za rođaka ugarskog kralja Stefana II po imenu Bela.
Postoje mišljenja u nauci da je ovaj dinastički savez sklopljen 1129. godine, kada je Jelena i postala ugarska princeza. Kralj je Beli i njegovoj supruzi darovao posede u županiji Tolna. Posle smrti Stefana II, Bela je krunisan 28. aprila 1131. godine za kralja Ugarske, a Jelena je tako postala jedina Srpkinja koja je sedela na ugarskom tronu i postala kraljica ove zemlje.
Njen muž kralj Bela II imao je veliku tragediju, on je još kao dete bio oslepljen po naređenju strica, kralja Kolomana, koji je želeo da obezbedi nasledstvo krune za svoga sina Stefana II. Stoga je Belina desetogodišnja vladavina i bila prilika da se Jelena i posebno njen brat Beloš uzdignu u ugarskoj feudalnoj hijerarhiji i da imaju veliki uticaj na političke prilike u zemlji, ali i u međunarodnim dešavanjima.
U jednoj od najvažnijih ugarskih srednjovekovnih hronika Ilustrovanoj hronici, koja se danas čuva u Beču, a jedno vreme je bila u Smederevu u vlasništvu despota Đurđa Brankovića, Jelena je prikazana na iluminaciji.
Ova hronika ima preko stotinu posebnih srednjovekovnih iluminacija, a na jednoj su prikazani kraljica Jelena, njen muž kralj Bela II, kao i njihovi ljudi koji sprovode egzekuciju. Naime, Jelena je 1131. godine na državnom savetu u Aradu bila idejni pokretač da se izvrši pogubljenje 68 plemića koji su optuženi da su uzeli učešće u oslepljenju kralja Bele. Ovom činu su prisustvovali kralj Bela i kraljica Jelena. Zato su na samoj iluminaciji i prikazani jedno do drugog, gde Jelena rukama pokazuje ka odrubljivanju glava osumnjičenih zaverenika.
Bela II Slepi je umro 1141. godine, a čak trojica njihovih sinova vladali su Ugarskom. Najduže Geza II, do 1162. godine. U doba kralja Geze II Jelena i njen brat Beloš imali su takođe značajnog uticaja, a srpsko-ugarski savez u ratu protiv Vizantije bio je veoma čvrst.
Nakon smrti Bele II Slepog pokvarili su se i odnosi Ugarske sa Nemačkom i raskinuta je ranije ugovorena veridba tada princa, a potonjeg nemačkog kralja, Henriha i Jelenine i Beline ćerke Sofije. Sofija se potom zamonašila i postala opatica u manastiru Admont.
Poslednji pomen kraljice Jelene je upravo u vezi sa odlaskom njene ćerke Sofije u manastir Admont, u Štajersku. Naime, 1146. godine Jelena se spominje kao živa u dokumentu gde kralj saopštava sudbinu svoje sestre Sofije.
Nakon 1146. godine o Jeleni nije sačuvano više podataka, zna se da je pre 1157. godine umrla, pošto je kralj Geza spominje kao pokojnu u jednom dokumentu. Sahranjena je kraj muža u Bazilici Presvete Bogorodice u Sekešfehervaru (Stonom Beogradu).
Autor: Boris Stojkovski
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Borisa Stojkovskog možete pročitati ovde.
Preuzmite androidaplikaciju.
