Проширење је поново високо на агенди ЕУ, али уз његово оживљавање морају се предузети напори за реформисањем Уније и њеног начина доношења одлука, јер и проширена Унија мора да буде способна да функционише, поручио је данас високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.
Он је у ауторском тексту на сајту Европске службе за спољне послове указао да се то може учинити сужавањем правила о консензусу у спољној политици и другим областима како би се одлуке доносиле квалификованом већином.
Проширење остаје једно од најуспешнијих инструмената спољне политике ЕУ и мада има критика да је преспоро или пребрзо, чињенице показују да је проширење принципијелан начин организовања европског континента при чему је ЕУ стално расла са шест чланица на данашњих 27, каже он.
Руски рат у Украјини, како је истакао, убрзао је историју из многих перспектива, а такође је креирао дебату о европском поретку и принципима који га подривају.
За многе земље укључујући Украјину, ово је стратешки тренутак да искажу своје тежње за приступањем ЕУ, наводи Борељ и додаје да су у исто време, земље Западног Балкана, сасвим исправно захтевале да се њихов приступни процес процењује на основу заслуга.
Прошло је скоро 20 година откад је ЕУ у Солуну саопштила да је „будућност Западног Балкана у ЕУ“, тако да је извесна доза нестрпљења на њиховој страни разумљива, наводи он.
„Проширење ЕУ на земље које желе и могу да испуне услове није „услуга“ ни уступак. То је наш стратешки интерес. Кредибилна политика проширења је геостратешка инвестиција у мир, стабилност, безбедност и економски раст у целој Европи“, истакао је Борељ.
Истовремено, оживљавањем проширења ЕУ мора да се задржи капацитет њеног деловања, каже он истичући да је то такође геополитички императив.
Указавши на подељеност чланица ЕУ у спољној политици, Борељ сматра да ЕУ треба да преиспита свој процес одлучивања.
Снага система ЕУ увек је некако претварала несугласице у договоре. У том смислу важно је да ли су одлуке донете једногласно или квалификованом већином, објашњава он.
Рат у Украјини је нагласио потребу да ЕУ буде способна да донесе стратешке одлуке у реалном времену, каже он и подсећа да многи лидери и грађани ЕУ апелују да се одустане од неопходности консензуса у спољној политици.
„Сада се проширење чврсто вратило на агенду, не можемо више да гурамо главу у песак пред питањем како би ЕУ са рецимо 35 чланица функционисала“, каже он.
„Постоје убедљиви разлози за улазак земаља Западног Балкана, давање статуса кандидата Украјини и Молдавији а ускоро и Грузији. Али исто тако је лудост учинити да нешто што не функционише са 27 постане потпуно неоперативно са 30 и више. Морамо да пресечемо Гордијев чвор“, рекао је Борељ.
Најбољи одговор је уклонити „мртви терет правила консензуса“, сматра он и додаје да је то већ могуће учинити такозваном конструктивном уздржаношћу како је, на пример покренута мисија Еулекс Косово.
Ту би могао да се направи помак са „супер квалификованом већином“, на пример 27 чланица минус две или три, тако да једна или две земље не би могле да блокирају одлуке, сматра он.
Према Борељовим речима, такође се могу идентификовати области спољне политике где ЕУ може експериментисати са квалификованом већином као када је реч о саопштењима, санкцијама и примени одлука.
У спољној политици ЕУ постоји много проблема и одбацивање једногласности није решење за све проблеме, али грађани траже ефикасније деловање, наводи он.
Борељ указује и на идеју изградње шире Европске политичке заједнице какву су предложили председник Француске Емануел Макрон и председник Европског савета Шарл Мишел.
„Овај шири клуб могао би да уједини све европске земље које деле демократске принципе и желе да направе конкретне и флексибилне форме сарадње. Реч је о будућној организацији нашег континента и како ћемо се ми као ЕУ позиционирати, после рата Русије против Украјине“, истиче он.
Рат је, понавља Борељ, убрзао историју. По сложености и захтевима, проширење ЕУ је захтеван процес за који су потребне године. Његова брзина не уклапа се лако са брзином промена у геополитичком контексту, тако да је додатни оквир неопходан, наводи он.
Таква заједница, каже Борељ, била би комплементарна проширењу, а не његова замена.
Она би одмах омогућила кандидатима да учествују у различитим политикама ЕУ, а такође би могла да укључи неке земље којима није неопходно придруживање Унији, као што су Норвешка или Швајцарска или Велика Британија, ако то желе, рекао је Борељ.
Тема је комплексна и захтева пажљиву анализу, али идеја има своје предности и дебата ће се сигурно наставити, закључује Борељ.
Преузмите андроид апликацију.
