Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borelj osudio je teroristički napad palestinske militantne grupe Hamas na Izrael, ali je takođe osudio i stradanje civila u Pojasu Gaze, kojih je bilo više od 3.000.
On je istakao Izrael ima pravo da se brani od napada, ali i dodao da svako pravo ima granice i da bi granice u ovom slučaju trebalo da bude međunarodno humanitarno pravo.
“Izrael, naravno, ima pravo da se brani, uvek je imao to pravo, kao i svako ko je napadnut na tako brutalan način. Ali, mislim da se svi možemo složiti da pravo na odbranu, kao i sva prava, ima granice. A u ovom slučaju, granice postavlja međunarodno pravo, a posebno, međunarodno humanitarno pravo“, rekao je Borelj.
“Otvoreno govoriti o jednoj tragediji ne treba da nas spreči da otvoreno govorimo o drugoj. Izražavanje saosećanja sa mrtvima, žrtvama terorističkih napada, ne treba da nas spreči i ne sprečava nas, da izrazimo saosećanje i sa drugim žrtvama“, rekao je Borelj tokom obraćanja pred Evropskim parlamentom.
Šef evropske diplomatije je potom naveo četiri tačke na kojima, kako je ocenio, EU treba da gradi svoj odgovor na situaciju u Gazi.
“U ovim tragičnim trenucima, mislim da Evropska unija mora da bazira svoj odgovor na četiri principa: postojanosti, humanosti, doslednosti i proaktivnom političkom pristupu ovom sukobu“, rekao je Borelj i dodao da princip postojanosti podrazumeva osudu Hamasa, kao i da ne treba sve stanovnike Gaze smatrati odgovornima za terorističke akcije.
Istakao je da biti postojan znači i pozivati na oslobađanje talaca.
“To me dovodi do principa humanosti. Ratovi imaju pravila koja su postavljena u međunarodnom pravu. I to smo rekli u više navrata kada smo govorili o drugim sukobima: uskraćivanje osnovnih zaliha ljudima i isključivanje vode nije u skladu sa ratnim pravom. Gaza trenutno nema više vode. A ima više od 3.000 mrtvih, od kojih su četvrtina deca. Ne možemo sve u Gazi da učinimo odgovornima za zločinačke akcije Hamasa.“, rekao je Borelj.
Govoreći o trećm principu, principu doslednosti, on je naveo da “svi mogu da se slože“ da se od svih strana traži da poštuju međunarodno i humanitarno pravo.
“Moramo to da učinimo tako da akcije država članica budu dosledne zajedničkim akcijama EU, kao i da politike EU budu takođe dosledne. Ovo postavlja pitanje pomoći palestinskim vlastima i pitanje humanitarne podrške žrtvama u Gazi. Odluka predsednice Komisije (Ursule fon der Lajen) da utrostruči našu humanitarnu pomoć je dobar primer ove političke doslednosti“, rekao je Borelj, a prenosi Demostat.
Naveo je da je potrebno da se zaustavi bombardovanje infrastrukture u blizini graničnog prelaza Rafa između Egipta i Gaze, kako bi humanitarna pomoć mogla da stigne do Gaze.
Kao četvrti princip, on je naveo “proaktivan pristup rešavanju sukoba“, i istakao da ako se ne zaustavi ciklus nasilja, može doći do novih sukoba u budućnosti.
“U međunarodnoj zajednici, čiji smo deo, priznajemo da nismo uradili sve što je trebalo da u potpunosti primenimo Sporazum iz Osla, koji je sada star 30 godina. Svaki dan pozivamo na rešenje sa dve države, ali kao što mi je palestinski predstavnik rekao u Ujedinjenim nacijama tokom Generalne skupštine: “Ali, osim što pozivate na to, šta vi zapravo radite da biste ga dobili?“. Od Osla, broj izraelskih doseljenika i okupiranih teritorija se utrostručio, dok je teritorija koja čini moguću palestinsku državu smanjena i ponovo isparčana u lavirint oblasti koje nisu međusobno povezane“, rekao je Borelj.
Naveo je da nije dovoljno normalizovati odnose Izraela sa arapskim zemljama i dodao da je EU vodila razgovore sa Jordanom, Egiptom, Arapskom ligom i Saudijskom Arabijom o ponovnom pokretanju procesa koji može dovesti do ovog rešenja sa dve države.
On je ocenio da se postojeći sukob polako pretvara u sukob “između musilmanskog i hrišćanskog sveta“, što ne bi smelo da se dozvoli.
NATO pojačava patrole u Baltičkom moru zbog nedavnih incidenata
Preuzmite android aplikaciju.
