Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj ocenio je danas u Firenci da se Unija danas konačno ponaša kao geopolitički akter koristeći jezik sile.
On je kazao da ukrajinska kriza ima kolateralne pozitivne efekte.
„Da nismo imali ovaj rat ne bi videli zavisnost od energetike i da je Evropa u opasnosti. Kada vidimo pretnje onda moramo preduzeti mere“, objasnio je Borelj na Konferenciji o stanju u EU.
I bivši finski premijer Aleksander Stub je, na panelu konferencije, u organizaciji Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci, rekao da se EU transformisala od regulatora u mnogim oblastima u geopolitičkog aktera.
„EU je trebalo par godina da postane akter u finansijskoj krizi, u pandemiji par meseci, a kada je reč o ratu u Ukrajini trebalo je svega par dana“, ocenio je on.
Na pitanje da li je verovao da će biti rata, Borelj je odgovorio da on to nije video, a da su Amerikanci predvideli.
„Dan pred početak rata sam dobio poziv i rečeno mi je da će se desiti za vikend. Ja sam želeo da verujem da neće biti rata“, precizirao je Borelj.
On je istakao da je EU veoma zabrinuta da bi moglo doći do sukoba i u Moldaviji.
Stub je naglasio da je on mislio da će se tenzije između Ukrajine i Rusije završiti kao zamrznuti konflikt i da nije verovao da će doći do rata.
Međutim, kaže, dobra je vest da je Vladimir Putin bio iznenađen kako su EU i SAD bile jedinstvene u odgovoru na napad na Ukrajinu.
Što se novog paketa sankcija protiv Rusije tiče, koji bi trebalo da sadrži embargo na uvoz ruske nafte, Borelj je rekao da se trenutno radi na nivou ambasadora na dogovoru, a ako na tehničkom nivou ne bude bilo mogući postići saglasnost, onda će iduće nedelje biti sazvan Savet šefova diplomatija EU na kojem će biti prikazano šta se dešava.
Poručio je da je neprihvatljivo povezivati embargo na naftu sa pitanjem podsticaja.
Stub je kazao da je odgovor sankcijama, u samo par dana od početka rata, bio značajan, i uveren je da će evropsko jedinstvo potrajati.
Ukazao je da je važno da evropski lideri objasne cenu rata građanima, jer će inflacija, rast cena, ali i izbeglički talas voditi ka cepanju tog jedinstva.
Upitan za mogućnost prijema Ukrajine u članstvo EU, Borelj je rekao da nije u mogućnosti da govori o bilo kojim datumima.
„Nismo ni dobili zvaničan zahtev Ukrajine“, podsetio je on.
Ukazao je, istovremeno, da ne treba zaboraviti da na Zapadnom Balkanu šest država čeka na prijem u EU.
I Stub je ocenio da bi bilo dobro da se što pre prime zemlje Zapadnog Balkana, a potom Ukrajina i Moldavija, ali da je za tako nešto potreban fleksibilan sistem.
Preuzmite android aplikaciju.
