Nekada je svako veće mesto kod nas imalo svog sajdžiju, a danas je ta slika potpuno drugačija. Ovaj zanat je pred nestajanjem i ostalo je svega nekoliko zanatlija koji se bave ovim zanimanjem. Ekipa RTV-a je posetila jednog od poslednjih časovničara koji se po radu i načinu oblačenja dosta razlikuje od ostalih. Upoznao nas je sa tajnama tog posla i borbi sajdžijskog zanata za opstanak u ovom digitalnom vremenu.
Duško Radmilo iz Čuruga sajdžijskim zanatom bavi se oko pet godina. Na samom početku najveći problem bilo mu je prikupljanje specijalnih alatki za rad na restauraciji satova. Nikada nije ni slutio da će mu ovaj posao prerasti u zanimanje, a sve je započelo iz hobija sa par šrafcigera i pinceta.
„Dosta je teško kad nas. Kada časovničar završi svoj životni vek obično deca ne nastave taj posao.Kada čujemo da negde postoji deo, onda vidimo da li je na prodaju. Ako jeste kupimo i tako se mi u Srbiji snabdevamo“, rekao je Duško Radmilo, časovničar.
Od ostalih sajdžija Duško se razlikuje po svom stilu života i načinu oblačenja. Inspiraciju je pronašao u brojnim filmovima i video-igricama, a poseban trag u njegovom životu ostavilo je književno delo Aleksandra Dime – Grof Monte Kristo.
„To je knjiga koju sam prvu pročitao u životu. Iz te knjige sam pokupio najbolje, a što se tiče inspiracije, nju crpim iz raznih stvari, video igrica, filmova. Mogu da kažem da je to odelo odatle i došlo“, kazao je Radmilo.
Mehanički satovi izgubili su svoju vrednost pojavom digitalnih satova, a time se smanjio i broj časovničara kod nas.
Taj zanat zahteva preciznost, strpljenje i mnogi se danas nazivaju sajdžijama. Međutim, većina njih se bavi sitnim popravkama, a retko ko izradom i restauracijom, kaže Duško.
„Popravka ili restauracija se kod mene dele na dva dela. Jedna je obična standardna restauracija gde se dovodi do fabričkog izgleda na kraju, a ta druga je neki moj edit lični kada ja uzmem taj sat i kada ga ispoliram, sredim sa različitim tehnikama, uradim brojčanik po nekom svom nahođenju, prosto uljudim ga na neki svoj način i tako ga predam mušteriji“, dodao je on.
Nekada je svako veće mesto imalo svog sajdžiju, a danas ih je ostalo svega desetak.
Iako je ovo zanimanje pred nestajanjem, časovničari se nadaju da će vreme koje dolazi vratiti staru slavu ovog zanata.
Preuzmite android aplikaciju.
