Sekretar udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu idndustriju u PKS Aleksandar Bogunović rekao je danas za Tanjug da je ove godine pšenicom zasađeno 30.000 hektara više nego 2021. i ocenio da će ove godine naša zemlja imati dovoljno zaliha ove žitarice.
Prethodna godina bila je rekordna po proizvodnji pšenice sa oko 3,7 miliona tona sa 600.000 hektara, dok je ove godine zasejano 630.000 hektara, naveo je Bogunović.
On je kazao da godišnje Srbija potroši do 1,7 miliona tona pšenice i dodao da se potrošnja kreće u istom obimu bez obzira na krizu, što potvrđuju rezultati iz prethodne dve godine obeležene pandemijom.
Bogunović smatra i da Srbija raspolaže količinama dovoljnim za neometani izvoz.
Kaže da je do sada izvezeno oko 740.000 tona pšenice i nešto više 80.000 tona brašna, što znači da u ovom trenutku imamo negde oko milion tona pšenice viška, što odgovara našem izvozu od prošle godine.
Dodao je da je situacija na svetskom tržištu nešto drugačija i da je zabeležen drastičan rast cena na berzama, kao i da se ona razlikuje od države do države.
Ocenio je da našoj zemlji odgovara rast cena pšenice u svetu jer, može da se ostvari veća zarada, s obzirom na to da će nova setva zbog velikog povećanja imputa biti skuplja u odnosnu na prethodnu godinu.
Bogunović je zaključio da je sada od izuzetnog značaja za sve učesnike u proizvodnji da se donose mere kojima će se omogućiti veća zarada sa jedne strane, dok je sa druge strane važno da se isprazne skladišta, jer za manje od četiri meseca stiže nova žetva, pa nove zalihe treba negde smestiti.
Naglasio je da se o robnim rezervama, kao i rezervama žitarica brine resorno ministarstvo u skladu sa propisima i zakonima.
Takođe, ocenio je da su u prethodnom periodu pojačano dopunjavane namirnice koje su deo robnih rezervi.
„Srbija kao neto izvoznik hrane ima domaćih proizvoda dovoljno da se omogući popunjavanje redovnih robnih rezervi. Prema zvaničnim informacijama u prethodnu setvu smo ušli sa preko 800.000 tona pšenice prenetih zaliha, što je više nego dovoljno za potrebe zemlje“, istakao je Bogunović.
Bogunović je ukazao na to da treba da se ispoštuju ugovori potpisani sa stalnim kupcima iz regiona, koji su naši najveći kupci pšenice i brašna, a ukoliko zabrane izvoza žitarica stupe na snagu.
Kaže da je to otprilike 105.000 tona pšenice i 35. 000 brašna, a da Srbija ima dovoljno resursa da to isporuči.
Za naše trgovce i proizvođače izuzetno je važno da se ispoštuju i ugovori koje imaju sa inopartnerima, jer nije lako doći do stranih kupaca, dodao je Bogunović.
„Ovo je trenutak kada bi možda čak mogla da se pojača prodaja i da se dođe do novih kupaca, te da se osnažimo na nekim novim tržištima. Ukoliko mi ne pokrijemo ta tržišta neko drugi sigurno hoće, jer se pšenica i kukuriz proizvode u celom svetu“, rekao je Bogunović.
Dodao je da najavljene mere zabrane izvoza žitarica ne bi trebalo da se odraze na cenu proizvoda od pšenice u zemlji u naredna dva meseca, jer je na snazi Ureba po kojoj je ograničena cena osnovnih životnih namirnica.
Upozorio je da je neophodno da se mere donose oprezno i da se vodi računa o njihovom trajanju.
„Ukoliko zabrana izvoza potraje, skladišta će morati da se isprazne, te ćemo imati rekordne zalihe prenesene u istoriji naše države. U toj situaciji imaćemo veliku ponudu, sasvim sigurno manju tražnju i samim tim manju cenu, što može dovesti do gubitaka onih koji su unapred kupovali i planirali proizvodnju“, objasnio je Bogunović.
Preuzmite android aplikaciju.
